Beč se sprema za ekološko sletanje na Mesec

Od našeg specijalnog izveštača

Beč – Barbara Inman je rođena Bečlijka koja je provela niz godina u Americi, Indiji, Nemačkoj i nekoliko drugih zemalja, ali se na kraju vratila kući. Shvatila je da njena porodica i ona nigde neće živeti tako udobno kao u Beču. Barbarino iskustvo je potvrdilo istraživanja koja su austrijsku prestonicu proglasila za najbolji ili jedan od najboljih gradova za život na planeti.  

„Beč je spoj urbanog i ruralnog. Imamo dosta zelenila i vodu za piće iz česme. Javni prevoz je odličan. Vrtići su besplatni. Država dotira polovinu stanova za iznajmljivanje. To je za mene pametan grad”, kaže nam Barbara Inman, koja promoviše zelene tehnologije u okviru organizacije „Klajmet lab”.

Kako da Beč ostane pametan grad i postane još pametniji, pitanje je na koje su odgovor nedavno tražili i učesnici Smart siti samita u austrijskoj prestonici. Na Samitu o pametnom gradu u organizaciji Privredne agencije Beča okupili su se članovi uprave Grada Beča, preduzetnici, IT stručnjaci, ekolozi, arhitekte i aktivisti. Složili su se da je pametan grad čist, energetski održiv, digitalizovan i po meri čoveka, sadašnjih i budućih generacija.

Jirgen Černohorski, većnik Grada Beča posvećen klimatskim pitanjima, objasnio je da je austrijska prestonica 2014. usvojila Strategiju o razvoju Beča kao pametnog grada.

„Cilj nam je da do 2040. postanemo klimatski neutralni i da više ne koristimo fosilna goriva”, istakao je Černohorski.

Prema njegovim rečima, mnogi ljudi ne veruju da je prelazak na zelene tehnologije moguć, kao što nisu verovali ni da je moguće sleteti na Mesec.

Bečka aktivistkinja Katarina Rogenhofer je u knjizi o zaštiti planete napisala da „ako se ništa ne promeni, sve će se promeniti”. Kako je istakla na konferenciji, naša civilizacija će 2100. biti neprepoznatljiva ako se ne umanji masovni konzumerizam. 

„Danas ima 15 puta više poplava nego 1950. i sedam puta više požara. Potrebni su nam bolji zakoni i nešto poput ’zelenog’ Nju dila”, istakla je Katarina Rogenhofer.

U metro i tramvaj u ovom gradu ulaze i porodice s malom decom, potvrđujući da auto nije nasušna potreba. Ulice i parkovi su bez smeća. Ipak masovna potrošnja je i dalje u modi. Stanovnici i strani gosti izlaze iz prodavnica u Ulici Marijehilfer s punim kesama. Gužve su najveće u prodavnicama s jeftinom garderobom koja se masovno proizvodi i brzo baca. Bečlije koje se odupiru konzumerizmu razmenjuju garderobu umesto da kupuju novu, jedu veganske hamburgere, voze bicikl i ističu da bi se vozili samo u električnim taksi-vozilima.

Eva Černohorski iz Privredne agencije Beča kaže za „Politiku” da Grad Beč dotira zelene tehnologije i povezuje privredu, univerzitete i startapove.  

„Pioniri u ovoj oblasti su, pre svega, preduzetnici. Oni sami prelaze na zelene tehnologije jer tu mogu da zarade. To je mnogo bolje nego da ih država ili grad kažnjavaju zbog prljavih tehnologija”, podvlači Eva Černohorski.

Deo pametnog grada je i digitalizacija. U Beču se građevinske dozvole izdaju preko interneta, a razvijena je i aplikacija koja odgovara na najrazličitija pitanja o životu u prestonici.

Beč spada u gradove u kojima se najkvalitetnije živi i zbog dobrog obrazovanja i bogatog kulturnog života. U jednom od muzeja, Muzeju istorije umetnosti „Kunsthistorišes” na Trgu Marije Terezije, gosti iz Latinske Amerike mimoilaze se s bečkim đacima, kojima su ovakve posete deo redovne nastave. Posle galerija s artefaktima iz starog Egipta, jedan razred je došao i do dela muzeja sa satovima i španskom lutkom iz druge polovine 16. veka. Učenici i njihova nastavnica razgledaju ovaj eksponat s posebnim mehanizmom. Zahvaljujući tom mehanizmu, devojka je svirala na instrumentu dok joj se glava okretala u krug. Kako je objasnila kustoskinja, časovničari koji su proizvodili ovakve lutke bili su posebno na ceni jer su pravili nešto što oponaša prirodu.

Bila je to „veštačka inteligencija” 16. veka, koja je predvidela razvoj današnje veštačke inteligencija i robotike, pa i robota i dronova koje subvencioniše Grad Beč, jer se koriste za različite inspekcije. Ipak Gerhard Hirci, direktor Privredne agencije Beča, pojašnjava da je u Beču „u fokusu čovek, ne tehnologija”: „Cilj nam je što više kvalitetnog života, a ne što više čipova.”

Bernadet Luger iz Uprave Grada Beča predočava da vlasti podstiču kružnu ekonomiju, u kojoj se stare stvari ne bacaju, već se koriste kao sirovine za pravljenje novih proizvoda.

„Grad Beč namerava da do 2040. uvede pravilo da 70 odsto građevinskog materijala mora biti produkt kružne ekonomije”, najavljuje Bernadet Luger.

Startap u kojem radi Marlena Virfl već je spreman jer se bavi izgradnjom pametnih zgrada. Kako ona objašnjava za naš list, Beč je ekološki osvešćen, ali nema dovoljno solarnih panela.

„Ponekad je problem u starim zgradama koje ne bi izdržale panele, a ponekad se panel ne sme postaviti na zgradu koja je zaštićena kao kulturno-istorijski spomenik”, objašnjava Virflova.