Kraljeva čestitka

„ ...Ja vas, junaci, pozivam, da sa gvozdenom voljom gonite neprijatelja. Proterajte ga iz naše mile zemlje, povratite ognjišta nejači, koja je neprijatelj surovo iz domova njihovih isterao. Pokažite mu kako Srbin brani svoju grudu zemlje…”

Od prispeća telegrama između 12 i 13 časova, 28. jula 1914. godine, kojim Austrougarska objavljuje rat Srbiji, do septembra i sjajne i ogromne pobede nad silnom neprijateljskom silom, prestolonaslednik Aleksandar Prvi Karađorđević, oglasio se dva puta. Beše to dan nakon što je rečenu depešu primio predsednik Ministarskog saveta Nikola Pašić u niškoj kafani „Evropa”, objavivši proglas narodu rečima „Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat. Ja sam prinuđen da pozovem sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku...”

Drugi put je to bilo da čestita srpskim vojnicima „Posle naše sjajne i ogromne pobede nad silnom vojskom Austrougarske, koja pređe Savu, Drinu i Dunav 1914. godine, a kojom komandovaše silni maršal Poćorek naš vrhovni zapovednik, prestolonaslednik Aleksandar, izdao je pohvalnu naredbu, u kojoj on veliča ogromna i nedostižna dela njegove hrabre i nepobedive vojske”, zabeležio je „Ratni pomenik”, „list zahvalnosti živih, palima, koji se razašilje po svim jedinicama vojske i mornarice i po narodu”, vlasnika i urednika Jovana M. Sretenovića, pukovnika u penziji i rezervi. „Ova naredba je pisana u čisto ratničkom i drugarskom duhu”, navodi uredništvo, pa nastavlja rečima, „naš tadanji vrhovni zapovednik, beše naš najveći vojnik – junak i neustrašivi starešina – naš ponos i dika – prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i on piše naredbu, koja je saopštena celoj srpskoj vojsci:

  Junaci

 Nadčovečanskom hrabrošću i uzvišenim žrtvama vi ste, mili moji junaci, u krvavim bojevima poslednjih dana potukli neprijatelja i sa brzinom nečuvenom u ratnoj istoriji gonite njegovu razbijenu vojsku.

 Vi ste potukli četiri neprijateljska korpusa, zadobili ste silne trofeje i u dosadašnji venac vaših pobeda upisali ste i slavne pobede na Ovčaru i Kablaru, na Suvoboru i Maljenu, na Kosmaju, Ljigu i Kolubari. Braneći slobodu svoje zemlje, vi ste na tim planinama i na obalama tih milih naših reka, podigli veličanstvene večite spomenike vašeg junaštva. Podigli ste spomenike koji će pokoljenjima pričati o vašim slavnim delima.

 Vaši saveznici ushićeni su ovim vašim pobedama. Oni vam se dive. Otadžbina će vam biti večito blagodarna, a ja sam gord što sam na čelu vašem i što mome Uzvišenome Ocu mogu podneti još jedan sjajan podvig Njegovih dičnih sokolova.

 Šaljući vam Moje pozdrave, ja Vas, junaci, pozivam, da sa gvozdenom voljom produžite gonjenje neprijatelja. Proterajte ga iz naše mile zemlje, povratite ognjišta nejači, koja je neprijatelj surovo iz domova njihovih isterao. Kaznite ga, do kraja i po treći put. Pokažite mu kako Srbin brani. svoju grudu zemlje i do poslednjeg daha gonite njegove svirepe horde.

 Napred na Drinu i Savu! Slava palima na bojnom polju! Živeli moji dični oficiri i vojnici.

 Vrhovni komandant, Prestolonaslednik Aleksandar”