Краљева честитка

„ ...Ја вас, јунаци, позивам, да са гвозденом вољом гоните непријатеља. Протерајте га из наше миле земље, повратите огњишта нејачи, која је непријатељ сурово из домова њихових истерао. Покажите му како Србин брани своју груду земље…”

Од приспећа телеграма између 12 и 13 часова, 28. јула 1914. године, којим Аустроугарска објављује рат Србији, до септембра и сјајне и огромне победе над силном непријатељском силом, престолонаследник Александар Први Карађорђевић, огласио се два пута. Беше то дан након што је речену депешу примио председник Министарског савета Никола Пашић у нишкој кафани „Европа”, објавивши проглас народу речима „На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустроугарска нам је објавила рат. Ја сам принуђен да позовем све моје драге и храбре Србе под српску тробојку...”

Други пут је то било да честита српским војницима „После наше сјајне и огромне победе над силном војском Аустроугарске, која пређе Саву, Дрину и Дунав 1914. године, а којом командоваше силни маршал Поћорек наш врховни заповедник, престолонаследник Александар, издао је похвалну наредбу, у којој он велича огромна и недостижна дела његове храбре и непобедиве војске”, забележио је „Ратни поменик”, „лист захвалности живих, палима, који се разашиље по свим јединицама војске и морнарице и по народу”, власника и уредника Јована М. Сретеновића, пуковника у пензији и резерви. „Ова наредба је писана у чисто ратничком и другарском духу”, наводи уредништво, па наставља речима, „наш тадањи врховни заповедник, беше наш највећи војник – јунак и неустрашиви старешина – наш понос и дика – престолонаследник Александар Карађорђевић и он пише наредбу, која је саопштена целој српској војсци:

  Јунаци

 Надчовечанском храброшћу и узвишеним жртвама ви сте, мили моји јунаци, у крвавим бојевима последњих дана потукли непријатеља и са брзином нечувеном у ратној историји гоните његову разбијену војску.

 Ви сте потукли четири непријатељска корпуса, задобили сте силне трофеје и у досадашњи венац ваших победа уписали сте и славне победе на Овчару и Каблару, на Сувобору и Маљену, на Космају, Љигу и Колубари. Бранећи слободу своје земље, ви сте на тим планинама и на обалама тих милих наших река, подигли величанствене вечите споменике вашег јунаштва. Подигли сте споменике који ће покољењима причати о вашим славним делима.

 Ваши савезници усхићени су овим вашим победама. Они вам се диве. Отаџбина ће вам бити вечито благодарна, а ја сам горд што сам на челу вашем и што моме Узвишеноме Оцу могу поднети још један сјајан подвиг Његових дичних соколова.

 Шаљући вам Моје поздраве, ја Вас, јунаци, позивам, да са гвозденом вољом продужите гоњење непријатеља. Протерајте га из наше миле земље, повратите огњишта нејачи, која је непријатељ сурово из домова њихових истерао. Казните га, до краја и по трећи пут. Покажите му како Србин брани. своју груду земље и до последњег даха гоните његове свирепе хорде.

 Напред на Дрину и Саву! Слава палима на бојном пољу! Живели моји дични официри и војници.

 Врховни командант, Престолонаследник Александар”