Kišno proleće ne sluti na plodnu jesen

Užice – Šta će biti sa poljoprivrednim usevima i plodovima nakon što su obilne kiše lile širom Srbije, da bi ih zatim ovih dana najednom smenila žega? Ima li nade za vodom natopljene parcele pod kukuruzom, krompirom, strnim žitima? Kakva sudbina, nakon loše sezone za jagode i trešnje, očekuje maline, šljive, jabuke?

Pouzdanog odgovora na ova pitanja nema, s tim što se agronomi i iskusni poljoprivrednici slažu u procenama da nam predstoje manji ovogodišnji prinosi uz skromnije berbe i žetve. Ovakvo proleće, kažu u zapadnoj Srbiji, posebno je nepovoljno za voćare i povrtare, a manje domaćih plodova obično vodi ka višim pijačnim cenama, kao i većem uvozu tuđeg voća i povrća sumnjivog porekla i kvaliteta.

Prizori na njivama u ovim krajevima nalik su viđenim u drugim regionima: ustajala voda u baštama i voćnjacima, zakržljali usevi, trule zasadi... Nepokošena trava, mokra i polegla, opasala je domaćinstva i pašnjake. Voćari strepe za rod, a u problemu su i pčelari jer su mogućnosti da pčele uberu med smanjene. Zabrinutost u ovim pobrđima vlada i za krompir vodom ugrožen, a pre svega za izvozno voće malinu (zapadna Srbija je vodeće naše malinogorje) čija berba kasni.

Da ovako kišno proleće ne sluti na plodnu jesen, smatra i profesor dr Nikola Bajić, najiskusniji agronom u zapadnoj Srbiji, direktor užičkog Centra za organsku poljoprivredu.

– Prvo, muke su sa livadama za ispašu stoke. Svuda ima trave, visoke i iznad pojasa, prerasla je, a kosidba kasni, kvalitet trave slabi. To će se odraziti na stočarstvo. Teškoće su i sa strnim žitima, ona su zbog kiše i vetra mestimično polegla, a još više sa kukuruzom, krompirom, suncokretom, šećernom repom. Zarasli su u travu i korov, jer ratari nisu mogli ući da pleve i upotrebe herbicide. Plodovi ne rastu bez dovoljno sunca, pa će prinosi i kvalitet biti slabiji. Nije sjajno, s tim što će poljoprivrednici svakako pokušati da uz odgovarajuću negu i zaštitu spase što se spasiti može – kaže za naš list profesor Bajić.

U voćarstvu je takođe nepovoljna situacija, ističe Bajić, jer su voće ove godine lomili mraz i grad, pa dugotrajne kiše tokom kojih voćari nisu mogli da zaštite voćnjake od bolesti, štetočina i korova.

– Odrazilo se to u zapadnoj Srbiji i na šljive, biće ih ovde manje nego prošlih sezona. Stradale su trešnje i jagode, a što se tiče maline tu će prinos (pa i otkupna cena) biti smanjeni, tako da je pitanje kako će malinari proći ovog leta. Nagla promena vremena i žega nakon kiša ne godi nijednom živom organizmu. No. prirodu ne treba potcenjivati, jer šanse, uprkos svemu, postoje da se usevi povrate – objašnjava Bajić.

Na pitanje šta je važno preduzeti, iskusni agronom odgovara da u nepovoljnim godinama u poljoprivredi struka i nauka treba do dođu do izražaja.

– Dobri saveti su poljoprivrednicima dobrodošli, pa stručnjaci treba da se potrude. Tim pre što je poznata misao: lako je biti agronom u rodnoj godini. A ja poštujem ovu poruku: agronome, prst na čelo, pa oživi srpsko selo – ističe Nikola Bajić.

Jedno od poznatih područja zapadne Srbije po uzgoju povrća, Lužnička dolina kod Užica (Karan, Lunovo selo i okolina), minulih dana je ozbiljno pogođeno bujicama zbog nevremena. Još su ovde ponegde vidljive oveće bare na njivama, ko zna da li će te parcele moći da se oporave. Lužničku dolinu obišli su ovih dana predstavnici Ministarstva poljoprivrede i grada Užica, uverili se u pričinjenu štetu, pa najavili da će otpočeti sanacija bujičnih vodotokova i uništene infrastrukture. U selu Karanu, na primer, stradali su usevi kukuruza, pšenice, zasadi maline i ostalog voća i povrća. Na obradivim površinama su nanosi kamena i mulja, užička najrazvijenija poljoprivreda pretrpela je ozbiljnu štetu. Najavljeno je da će ministarstvo, u koordinaciji sa lokalnom samoupravom, pomoći u saniranju štete i ljudima da ovde nastave bavljenje poljoprivredom.