Jedan moler bi opet da povede Nemce

Alternativa za Nemačku maršira napred. Ova krajnje desna ekstremno-populistička stranka (AfD) poslednjih meseci beleži takav rast popularnosti da je već postala druga partija po snazi u zemlji. Svaki peti Nemac danas bi glasao za ovu ekstremističku partiju.

Vodi je Tino Krupala koji je krajem 2019. postao jedan od dva predsedavajuća stranke. Zajedno sa šeficom poslaničkog kluba u Bundestagu Alis Vajdel, vodi “alternativce” ka vrhu političkog “brega” u ovoj državi. Krupala se 2015. priključio Alternativi za Nemačku zbog, kako je tada tvrdio, nezadovoljstva vladinom politikom prema izbeglicama i evru. On uporno i redovno ponavlja da izbeglice „čerupaju Nemce kao božićnu gusku“.

Nemačka mora konsekventno da čuva granice: „U slučaju nužde, ako dođe do navale, i pre svega ako je ta navala nasilna, moramo da budemo u stanju da se branimo, ponavlja Krupala a kritikovao je oštro i bivšu kancelarku Angelu Merkel:

„Srećan sam što se ta žena povukla. Ona je Nemačkoj nanela toliko štete kao malo koji kancelar pre nje“.

I u pandemiji je Alternativa za Nemačku bila protiv skoro svake vladine mere.

Krupala se više puta izjasnio i za ukidanje zapadnih sankcija Rusiji.

Alternativa za Nemačku smatra i da se u školama ne uči dovoljno o nemačkoj kulturi i zato se tamošnje medije i ljude na društvenim mrežama zabavljala činjenica da se čelnik stranke Krupala nije uspeo da se seti nijedne nemačke pesme. Tino je gostovao u informativnom programu za decu nacionalne javne televizije CDF-a i na pitanje mladog novinara koja mu je najdraža nemačka pesma, vidno zbunjen, nije uspeo da se seti nijedne.

Ne poznaje nemačke pesnike

Na pitanje ima li barem najdražeg pesnika, čelnik krajnje desnice uspeo je da promuca ime Hajnriha Hajnea, jednog od najpoznatijih nemačkih pisaca.

Samo koji trenutak pre toga Tino je objašnjavao kako AfD želi da se više nemačkih narodnih pesama i poema uči u školama i da bi nemačke pesnike i mislioce trebalo više cene.

Jedan korisnik je na Tviteru napisao da je pitati Tina o najdražoj pesmi isto što i pitati bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa koji mu je najdraži citat iz Biblije.

Prema zadnjem ispitivanju javnog mnjenja koje je nemački javni servis ARD objavio, Krupalin AfD bi danas dobio 18 posto glasova, tačno koliko je Hitlerova Nacionalsocijalistička nemačka radnička stranka (NSDAP) dobila na izborima za Rajhstag 1930. godine, postavši druga partija po snazi u zemlji.

Već na idućim izborima 1932. NSDAP je postao najjača stranka u nemačkom parlamentu, a već 1933. Hitler preuzima potpunu vlast u Nemačkoj, sa svim poznatim posledicama.

Znači li to da smo samo tri godine udaljeni od novog trijumfa radikalne desnice u Berlinu?

Istorijske paralele koje plaše

Istorijske paralele je nemoguće da se izbegnu: Hitler je na vlast došao velikim delom zbog katastrofalne ekonomske situacije u tadašnjoj Vajmarskoj Republici, a danas je Savezna Republika Nemačka baš priznala da je službeno ušla u recesiju.

Da cela stvar poprimi još tragikomične konotacije, tu su i personalne sličnosti između partijskih vođa: Hitler je bio moler i (neuspešni) slikar, dok je predsednik AfD-a Tino Krupala po struci – moler, ili tačnije rečeno, zanatski soboslikar I lakirer. Obojici je “farbanje” bio deo posla.

Alternativa za Nemačku se, kako Krupala objašnjava, zalaže za istupanje Nemačke iz Pariskog klimatskog sporazuma, a i za to da se u Nemačkoj ne odustane od dobijanja energije iz uglja i da se produži rad nuklearnih elektrana.

On je svojevremeno objasnio da su velike letnje poplave u Nemačkoj povezane s klimatskim promenama, ali dodaje da su takve poplave pogađale Nemačku i u 15. i 16. veku, pre industrijalizacije. Prema njemu, glavnu krivicu snosi nemačka vlada, jer su uklonjeni sistemi upozoravanja kao što su sirene(!):

„Ljudi su zato poginuli, ne samo zbog tih poplava, već i zato što građane nisu upozorili“.

Alternativa nema partnere

Alternativa za Nemačku nema partnere u postojećem političkom ambijentu u Nemačkoj, jer su sve ostale političke partije jasno isključile eventualnu mogućnost koalicije sa njom, pred buduće izbore, ma kad bili. Smatraju da ta partija izlazi izvan ustavnog okvira, odnosno da svojim stavovima prelazi granicu prihvatljivog u demokratiji.

Distanciranje od Alternative kao da joj ”daje krila”.

Proletos je u anketama  AfD porastao na 16 odsto glasova, preskočio je liberale (FDP) i približio se Zelenima na trećem mestu, da bi već krajem maja skočio na 17 odsto i pretekao Zelene.

Rečeni predsednik AfD-a Tino Krupala rastuću popularnost svoje stranke objasnio je masovnim nezadovoljstvom nemačkih građana vladajućom koalicijom, a naročito politikom stranke Zelenih.

Igra na “kartu nezadovoljstva”

“Građani vide kuda vodi politika Zelenih: prema privrednom ratu, poskupljenjima i deindustrijalizaciji, uzvratio im je Tino.

Institut Infratest-dimap, koji je sproveo ovu poslednju anketu za ARD, u svom upitniku je posvetio posebnu pažnju simpatizerima AfD-a, pitajući ih zašto bi birali I glasali baš za tu stranku. Iz odgovora se vidi da se mahom radi o nezadovoljstvu aktualnom vladom: čak dve trećine ispitanika (67 odsto) navodi da bi birala AfD jer je razočarana drugim strankama, dok ih samo trećina (32) navodi da AfD biraju iz uverenja.

U toj anketi je postavljeno  i pitanje koje su teme najvažnije za odluku da se bira AfD. Dve trećine simpatizera AfD-a u odgovoru je navelo da im je najvažniji negativni stav stranke prema doseljavanju stranaca.

„Tako nezadovoljni saveznom vladom i trima strankama koje ju čine, SPD-om, Zelenima i FDP-om, građani Nemačke nisu još nikad bili: dve trećine ispitanika sumnja da je Nemačka sa sadašnjom vladom u pravim rukama”, pišu ovih dana nemački mediji, ocenjujući da „od nezadovoljstva građana vladom profitira pre svega desno-populistička Alternativa za Nemačku. Taj oštri zaokret u krajnje desni ekstremizam, plaši analitičare, čak do toga da upoređuju “dva molera”, uprkos istorijskoj distanci, koj vode Nemce u opasne vode… Stranka je naročito ojačala na istoku zemlje, na prostoru nekadašnjeg DDR-a, beležeći u pojedinim saveznim pokrajinama i preko 30 odsto glasova.

Nemački mediji navode da AfD „kapitalizuje” bes birača zbog rasta cena energije nakon sankcija Rusiji, da “jaše”, pada standard ali najviše na ksenofobiji Nemaca.

O kakvoj se partiji i ideologiji tu radi, govori i nedavni potez nemačkog Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka, koji je u aprilu nakon četverogodišnjeg posmatranja, proglasio podmladak AfD-a „ekstremističkom organizacijom”, s obzirom da „šire neprijateljstvo i mržnju prema useljenicima”.