Један молер би опет да поведе Немце

Алтернатива за Немачку маршира напред. Ова крајње десна екстремно-популистичка странка (АфД) последњих месеци бележи такав раст популарности да је већ постала друга партија по снази у земљи. Сваки пети Немац данас би гласао за ову екстремистичку партију.

Води је Тино Крупала који је крајем 2019. постао један од два председавајућа странке. Заједно са шефицом посланичког клуба у Бундестагу Алис Вајдел, води “алтернативце” ка врху политичког “брега” у овој држави. Крупала се 2015. прикључио Алтернативи за Немачку због, како је тада тврдио, незадовољства владином политиком према избеглицама и евру. Он упорно и редовно понавља да избеглице „черупају Немце као божићну гуску“.

Немачка мора консеквентно да чува границе: „У случају нужде, ако дође до навале, и пре свега ако је та навала насилна, морамо да будемо у стању да се бранимо, понавља Крупала а критиковао је оштро и бившу канцеларку Ангелу Меркел:

„Срећан сам што се та жена повукла. Она је Немачкој нанела толико штете као мало који канцелар пре ње“.

И у пандемији је Алтернатива за Немачку била против скоро сваке владине мере.

Крупала се више пута изјаснио и за укидање западних санкција Русији.

Алтернатива за Немачку сматра и да се у школама не учи довољно о немачкој култури и зато се тамошње медије и људе на друштвеним мрежама забављала чињеница да се челник странке Крупала није успео да се сети ниједне немачке песме. Тино је гостовао у информативном програму за децу националне јавне телевизије ЦДФ-а и на питање младог новинара која му је најдража немачка песма, видно збуњен, није успео да се сети ниједне.

Не познаје немачке песнике

На питање има ли барем најдражег песника, челник крајње деснице успео је да промуца име Хајнриха Хајнеа, једног од најпознатијих немачких писаца.

Само који тренутак пре тога Тино је објашњавао како АфД жели да се више немачких народних песама и поема учи у школама и да би немачке песнике и мислиоце требало више цене.

Један корисник је на Твитеру написао да је питати Тина о најдражој песми исто што и питати бившег председника САД-а Доналда Трампа који му је најдражи цитат из Библије.

Према задњем испитивању јавног мњења које је немачки јавни сервис АРД објавио, Крупалин АфД би данас добио 18 посто гласова, тачно колико је Хитлерова Националсоцијалистичка немачка радничка странка (НСДАП) добила на изборима за Рајхстаг 1930. године, поставши друга партија по снази у земљи.

Већ на идућим изборима 1932. НСДАП је постао најјача странка у немачком парламенту, а већ 1933. Хитлер преузима потпуну власт у Немачкој, са свим познатим последицама.

Значи ли то да смо само три године удаљени од новог тријумфа радикалне деснице у Берлину?

Историјске паралеле које плаше

Историјске паралеле је немогуће да се избегну: Хитлер је на власт дошао великим делом због катастрофалне економске ситуације у тадашњој Вајмарској Републици, а данас је Савезна Република Немачка баш признала да је службено ушла у рецесију.

Да цела ствар поприми још трагикомичне конотације, ту су и персоналне сличности између партијских вођа: Хитлер је био молер и (неуспешни) сликар, док је председник АфД-а Тино Крупала по струци – молер, или тачније речено, занатски собосликар И лакирер. Обојици је “фарбање” био део посла.

Алтернатива за Немачку се, како Крупала објашњава, залаже за иступање Немачке из Париског климатског споразума, а и за то да се у Немачкој не одустане од добијања енергије из угља и да се продужи рад нуклеарних електрана.

Он је својевремено објаснио да су велике летње поплаве у Немачкој повезане с климатским променама, али додаје да су такве поплаве погађале Немачку и у 15. и 16. веку, пре индустријализације. Према њему, главну кривицу сноси немачка влада, јер су уклоњени системи упозоравања као што су сирене(!):

„Људи су зато погинули, не само због тих поплава, већ и зато што грађане нису упозорили“.

Алтернатива нема партнере

Алтернатива за Немачку нема партнере у постојећем политичком амбијенту у Немачкој, јер су све остале политичке партије јасно искључиле евентуалну могућност коалиције са њом, пред будуће изборе, ма кад били. Сматрају да та партија излази изван уставног оквира, односно да својим ставовима прелази границу прихватљивог у демократији.

Дистанцирање од Алтернативе као да јој ”даје крила”.

Пролетос је у анкетама  АфД порастао на 16 одсто гласова, прескочио је либерале (ФДП) и приближио се Зеленима на трећем месту, да би већ крајем маја скочио на 17 одсто и претекао Зелене.

Речени председник АфД-а Тино Крупала растућу популарност своје странке објаснио је масовним незадовољством немачких грађана владајућом коалицијом, а нарочито политиком странке Зелених.

Игра на “карту незадовољства”

“Грађани виде куда води политика Зелених: према привредном рату, поскупљењима и деиндустријализацији, узвратио им је Тино.

Институт Инфратест-димап, који је спровео ову последњу анкету за АРД, у свом упитнику је посветио посебну пажњу симпатизерима АфД-а, питајући их зашто би бирали И гласали баш за ту странку. Из одговора се види да се махом ради о незадовољству актуалном владом: чак две трећине испитаника (67 одсто) наводи да би бирала АфД јер је разочарана другим странкама, док их само трећина (32) наводи да АфД бирају из уверења.

У тој анкети је постављено  и питање које су теме најважније за одлуку да се бира АфД. Две трећине симпатизера АфД-а у одговору је навело да им је најважнији негативни став странке према досељавању странаца.

„Тако незадовољни савезном владом и трима странкама које ју чине, СПД-ом, Зеленима и ФДП-ом, грађани Немачке нису још никад били: две трећине испитаника сумња да је Немачка са садашњом владом у правим рукама”, пишу ових дана немачки медији, оцењујући да „од незадовољства грађана владом профитира пре свега десно-популистичка Алтернатива за Немачку. Тај оштри заокрет у крајње десни екстремизам, плаши аналитичаре, чак до тога да упоређују “два молера”, упркос историјској дистанци, кој воде Немце у опасне воде… Странка је нарочито ојачала на истоку земље, на простору некадашњег ДДР-а, бележећи у појединим савезним покрајинама и преко 30 одсто гласова.

Немачки медији наводе да АфД „капитализује” бес бирача због раста цена енергије након санкција Русији, да “јаше”, пада стандард али највише на ксенофобији Немаца.

О каквој се партији и идеологији ту ради, говори и недавни потез немачког Савезног уреда за заштиту уставног поретка, који је у априлу након четверогодишњег посматрања, прогласио подмладак АфД-а „екстремистичком организацијом”, с обзиром да „шире непријатељство и мржњу према усељеницима”.