Muslimani proslavljaju Kurban-bajram

Muslimani širom sveta danas proslavljaju prvi dan Kurban-bajrama, jednog od dva najveća praznika u islamu. Proslava traje ukupno četiri dana, i završava se 1. jula uveče. Muftija beogradski i vojni hadži Mustafa Jusufspahić u obraćanju vernicima poželeo je srećan Kurban-bajram uz želje da praznik dočekaju u radosti sa najmilijima. Bolesnima je poželeo brzo ozdravljenje. „Muslimani danas obavljaju najvažniji obred hadža, borave na Arefatu. Hadž doslovno znači kretanje i napor da se nešto savlada. Muslimani se u vreme kurbanskog bajrama prisećaju da je požrtvovanost sastavni deo ljudskog života, a bez truda nema kretanja napred”, rekao je Jusufspahić na konferenciji za novinare u Beogradu. Muftija Jusufspahić istakao je i da se nada da će biti odobrena gradnja nove džamije u Srbiji.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je juče čestitku za Kurban-bajram svim nosiocima vlasti islamske zajednice i vernicima muslimanske veroispovesti u Srbiji. „Neka glavne poruke Kurban-bajrama osnaže svakog pojedinca i u domove svih muslimanskih vernika donose bratsku solidarnost i istinsko zajedništvo. Svim muslimanima u Srbiji čestitam Kurban-bajram tradicionalnim pozdravom – Bajram šerif mubarek olsun, uz želju da ove dane provedete u ljubavi, miru i sveopštem blagostanju, u krugu svoje porodice i prijatelja”, navedeno je u čestitki ministra.

Predsednik Mešihata Islamske zajednice (IZ) u Srbiji Mevlud Dudić poručio je juče da iskrena vera jedino duhovno zasićuje čoveka i da je lek za trenutno stanje. „Što je materijalno sitiji, čovek je duhovno gladniji. U takvoj situaciji jedino rešenje daje nam iskrena vera”, naveo je muftija u bajramskoj poruci islamskim vernicima, prenela je Beta.

Dudić je istakao da u danima Bajrama muslimani treba da budu radosni i veseli, da radost i sreću podele sa porodicom, rodbinom, prijateljima, komšijama i siromašnima. Proslava Kurban-bajrama počinje dva meseca i 10 dana posle Ramazanskog bajrama. Tada se prinosi žrtva „kurban” (ovca ili goveče), što znači približavanje Bogu. Prinošenje žrtve značajan je deo hadža, taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogućnosti i običaj je da se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.

Kurban-bajram se naziva i hadžijski zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće u Ćabi, to jest u Meki, u Saudijskoj Arabiji, najvećem islamskom svetilištu. Hadž je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika.