Novi srpski patriotizam

Ideja novog srpskog patriotizma nastala je kao proizvod razgovora koje sam u prethodnom periodu vodio sa ljudima koji sebe smatraju srpskim patriotama, a koji, kao i ja, osećaju da je reč patriotizam kidnapovana od strane pojedinih političkih aktera. Patriotizam nije samo kidnapovan kao ideja od ekstremno desnih političkih partija već i od onih koji su pod plaštom patriotizma radili stvari koje su suprotne interesima naše zemlje dok su taj termin rezervisali isključivo za sebe. Mislim da je grešku napravio i levo-građanski blok u Srbiji koji je dopustio da se patriotizam odmetne na drugi kraj političkog spektra i da ta ideja izgubi svoju širinu i otvorenost.

Novi srpski patriotizam treba da uključi sve građane Srbije, bilo koje veroispovesti, narodnosti ili političke orijentacije. Osnovna ideja jeste iskazivanje odanosti i ljubavi prema našoj zemlji sa željom da je uredimo na način da bude najbolje mesto za život za sve građane. Novi srpski patriotizam ne sme da bude rezervisan ni za koga, već otvoren za sve. Upravo u tome treba da leži snaga patriotizma koji je usmeren na ljude, verovanja i vrednosti. Život običnog čoveka, njegova odanost otadžbini, kao i želja za uređenjem modernog društva treba da budu osnove novog srpskog patriotizma.

Danas u Srbiji postoje dve generacije ljudi koji mogu da budu nosioci ideje novog srpskog patriotizma. Jednu grupu čini generacija onih koja se zbog devedesetih godina razočarala i povukla, oni koji su ostali bez mogućnosti da kažu da su srpske patriote zato što ne žele da budu povezani sa onima koji su ideju patriotizma kidnapovali. Jedni se stalno bodre da su srpske patriote dok promovišu ideje koje su nazadne ili stagnirajuće, a postoje i oni koji žele da rade dobre i inovativne stvari za našu zemlju, ali ne žele da budu asocirani sa prvom grupom. Ne verujem u sisteme u kojima mora da se bira po principu ili-ili . Zato ne mislim da ikome treba da se oduzme pravo da kaže da je patriota, već da se svi osećaju dobro sa tim da kažu da su patriote bez straha da će vas neko staviti u grupu koja nije vama bliska.

U drugu generaciju spadamo svi mi koji smo rođeni devedesetih godina i kasnije, koji rat nisu iskusili i koji rat ne žele. Međutim, svi mi želimo da se osećamo ponosnim što smo Srbi. Ne želimo da nam niko uskraćuje pravo da budemo ponosni na ono odakle smo i ko smo, bilo da smo rođeni ovde ili negde drugde, kao što ni Amerikancima niko ne uskraćuje da se ponose time što jesu.

Nova generacija rođena devedesetih i dvehiljaditih godina neopterećena prošlošću ima mogućnost da ojača ideju novog srpskog patriotizma oslobađajući se nametnute stege da je patriotizam rezervisan samo za izabrane pojedince ili partije. Patriotizam pripada svima i svakom građaninu Srbije podjednako. Verujem da kod nove generacije mladih u Srbiji postoji želja da se stvori ambijent gde je moguće da se priča o tome kako vidimo da se srpsko društvo razvija i kuda Srbija treba da ide.

Ako je naš cilj da budemo slobodno i prosperitetno društvo i da živimo u miru, onda treba da se dogovorimo oko najboljeg načina za ostvarivanje takvih ciljeva. Zato jeste neophodno da se u naš javni prostor vrate diskusije o predlozima politika za uređenje našeg društva u skladu sa unapred zacrtanim ciljevima. Zbog toga u javnosti insistiram na donošenju strategija spoljne, energetske, bezbednosne i industrijske politike gde ćemo odrediti ciljeve i načine za sprovođenje ovih strategija. Srbiji su za budućnost potrebni stratezi, a ne samo taktičari.

U međunarodnoj zajednici danas moramo da gradimo poverenje sa partnerima da nas shvate kao ozbiljne i odgovorne saveznike bez obzira ko danas ili sutra vrši vlast u Srbiji. Da li danas u Srbiji ima onih koji razmišljaju kako će se na Srbiju gledati za pet ili deset godina? Kako će na Srbiju i njenu današnju poziciju gledati nova generacija političara koja stasava širom Evrope stvarajući svoju karijeru na trenutnim ratnim okolnostima u Evropi? Nije više ni bitno da li Srbiju neko pritiska ili ne da uvede sankcije, već kako će se naše današnje odluke i pozicija odraziti na naš put u narednoj deceniji.

Novi srpski patriotizam znači da nastupamo sa pozicije optimizma i vizije. Da li je naš cilj da rastemo i da se razvijamo ili stalno da se rvamo sa nekim? Treba da budemo svesni i naše ekonomske i geografske realnosti i da u skladu sa tim definišemo naše spoljnopolitičke partnere bez kojih ne možemo. Srbija ne treba da se pretvara u ostrvo udaljenih sila koje bi preko nas da nerviraju naše okruženje i da se suprotstavljaju sa drugim silama, a da posledice toga snosimo mi. Srbija ne treba da podmeće glavu tamo gde drugi neće svoju nogu. Srbija ne sme da dozvoli da bude mostobran koji će drugima poslužiti za destabilizaciju ovog dela Evrope.

Mi, u Srbiji, treba da stvorimo okruženje gde će Srbija biti najprivlačnija destinacija u Jugoistočnoj Evropi, gde će se reke ljudi slivati u naš glavni grad i ostale gradove širom Srbije. Ali, na isti način kao što se drugim liderima regiona dozvoljava da budu jaki i da imaju uticaj, tako i Srbiji treba da se dozvoli da bude jaka. Mislim da u tom procesu Amerikanci mogu dobro da nas razumeju i da budu naši saveznici, gde će Srbija zbog svoje geografije nastaviti da bude faktor stabilnosti i glavni pokretač regionalnih ekonomskih procesa. Srbija pripada evropskoj bezbednosnoj arhitekturi i u skladu sa tim treba da razvija i odbrambene odnose sa onim zemljama koje su ključne za obezbeđivanje našeg kontinenta. Verujem u sposobnost Srbije da svoj uticaj ostvaruje ekonomijom, izvozom kapitala i svojom privlačnošću za investicije. To za nas treba da bude vizija novog srpskog patriotizma.

Politikolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista