Optuženi za nezakonitu privatizaciju „Jugoremedije” pravnosnažno oslobođeni odgovornosti

Troje okrivljenih koje je optužnica Javnog tužilaštva za organizovani kriminal teretila za učešće u nezakonitoj privatizaciji zrenjaninske fabrike lekova „Jugoremedija”, pravnosnažno su presudom Apelacionog suda u Beogradu oslobođeni odgovornosti.

Drugostepeni sud je, naime, potvrdio drugu po redu presudu Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu kojom su Zlatko Marković, bivši pomoćnik generalnog direktora „Jugoremedije”,Olga Antić, nekadašnja direktorka firme „MD Nini” i Dobrica Živković, nekadašnji direktor firme „Nini farmacija”, oslobođeni odgovornosti da su počinili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu.

- Po nalaženju Apelacionog suda, u odnosu na okrivljene prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije tokom postupka dokazano da su izvršili krivično delo koje im je optužnicom stavljeno na teret, budući da iz dokaza koji su izvedeni tokom postupka, kao i na osnovu odbrane okrivljenih sud nije mogao sa sigurnošću da potvrdi navode tužioca. Naime, prvostepeni sud je iskazima svedoka, na koje se poziva i tužilac u izjavljenoj žalbi, poklonio veru jer su ubedljivi i saglasni jedni drugima, te čine jasnu i logičnu celinu sa ostalim izvedenim dokazima, pri čemu je tokom postupka iz svih izvedenih dokaza utvrđeno da se kako u „Jugoremediji”, tako i MD „Niniju” vezano za nabavke aktivnih supstanci, za njihovu cenu isključivo pitao sada pokojni Jovica Stefanović. Okrivljeni su, bez obzira na formalna zvanja koja su u tim privrednim društvima imali, postupali isključivo po njegovim nalozima, preduzimajući radnje koje su u opisu posla, a koje je sada pokojni Stefanović ranije odredio – navodi se u odluci Apelacionog suda.

Fabrika „Jugoremedija” privatizovana je 2002. godine, kada je firma „Jaka 80” iza koje je bio Stefanović kupila paket akcija od 41, 93 odsto za 959,5 miliona dinara.

Ovaj period bio je obeležen brojnim aferama, a privatizacija je poništena 2006. godine. O „Jugoremediji” je svojevremeno pisao i Savet za borbu protiv korupcije navodeći da je fabrika prodata „biznismenu koji je u trenutku prodaje bio na poternici Interpola i kome je kupoprodaja državnog paketa akcija 'Jugoremedije’ poslužila za pranje novca stečenog kriminalom tokom devedesetih godina”.

Optužnica protiv Stefanovića i njegovih saradnika podignuta je 2013. godine, a u međuvremenu je više puta dopunjena. Privatizacija „Jugoremedije” nalazila se na spisku 24 sporne privatizacije.