Kragujevac se još nije odužio Dragiši Nedoviću

Kragujevac – Malo ko se nadao da će spomenik biti podignut brzo, ali niko nije očekivao da ćemo baš ovoliko čekati, kaže profesor Dragan Bataveljić, razočaran što Dragiša Nedović nije dobio spomenik u rodnom Kragujevcu ni pet godina posle donošenja skupštinske odluke.

U knjigama „Život i delo Dragiše Nedovića” iz 2001. i „Tako je živeo i stvarao Dragiša Nedović” iz 2013, profesor Bataveljić je izneo niz dotad nepoznatih detalja o stvaralaštvu svakako najplodotvornijeg autora srpske narodne pesme, koga su i za života potkradali netalentovani stihoklepci. Tegoban život i čudesna putešestvija genijalnog Nedovića dugo su intrigirali poklonike i istraživače naše narodne muzike, pa je na kraju davno pokrenute inicijative grad Kragujevac 2018. godine doneo odluku da se oduži jednom od svojih najznamenitijih umetnika koji su ispisali istoriju grada na Lepenici. Tada je rešeno i gde će biti spomenik, ali prazno mesto na trgu ispred hotela „Zelengora” u centru Kragujevca i danas svedoči o nemarnosti gradskih vlasti koje nikako da ispune svoju obavezu.

– Kako stvari stoje, spomenik Dragiši Nedoviću će pre biti podignut na Bikavcu kod Višegrada, nego u rodnom Kragujevcu. Tamo su ljudi oduševljeni stvaralaštvom Nedovića koji je opevao i njihov grad, žele da mu se oduže i podignu spomenik, a u Kragujevcu i dalje čekamo, iako je odluka doneta još pre pet godina. Ne znam zašto se okleva, kad je već određena i lokacija. Mene su kao pokretača inicijative neki ljudi zaduženi za kulturu grada svojevremeno pitali kako treba da izgleda spomenik, kao da sam ja vajar, a ne profesor prava. Neka se, ako treba, raspiše neki umetnički konkurs, samo da konačno dobijemo spomenik. Toliko smo dužni Dragiši Nedoviću – napominje dr Bataveljić, profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Informativna služba grada, kojoj smo se obratili pitanjem u vezi sa skupštinskom odlukom iz 2018, prenela nam je kratku informaciju iz kabineta kragujevačkog većnika za kulturu Miljana Bjeletića u kojoj stoji da će sredstva za spomenik Dragiši Nedoviću kod hotela „Zelengora” najverovatnije biti obezbeđena u budžetu za 2024. To, međutim, ne znači da će spomenik biti postavljen naredne godine, s obzirom da se, kako stvari stoje, još ne zna ni kako to obeležje treba da izgleda.

Dragiša Nedović je rođen u okupiranom Kragujevcu 1916. godine, u siromašnoj radničkoj porodici. Pukim slučajem je izbegao streljanje 1941, iako je bio odveden na stratište u Šumaricama. Drugi svetski rat je proveo u zarobljeništvu u Nemačkoj. Pesme je počeo da piše kao dečak od petnaestak godina, a umro je 1966. godine od teške bolesti pluća.

Nedović je napisao možda i više od hiljadu pesama. Neke još nisu izvedene, a pojedine su pripisane drugim autorima. Danas je teško zamisliti tako plodotvornog autora. Svake godine je pisao bar po tridesetak pesama, a skoro svaka je pravi biser narodnog stvaralaštva. Krasio ga je bogomdani talenat. Pesmu „Prođoh Bosnom kroz gradove” sročio je u vozu, na parčetu papira, a neke od najlepših pesama posvetio je Kragujevcu i Šumadiji, gde je uvek nalazio mir posle brojnih i čudesnih putešestvija sa starom gitarom od koje se nije razdvajao. „Tekla reka Lepenica”, „Obraše se vinogradi”, „Lepe li su, nano, Gružanke devojke” i sada se često pevaju na porodičnim veseljima.

U potrazi za nadahnućem, Nedović je prokrstario čitavu bivšu Jugoslaviju, a u Bosni i Dalmaciji piše neke od svojih najpoznatijih pesama.

– Nedović je genijalan umetnik. Umeo je da prepozna duh jednog podneblja, da oseti ljudsku dušu i kolektivni senzibilitet. „Stani, stani Ibar vodo”, „Zarudela zora na Moravi”, „Iz Bosne se jedna pesma čuje”, „Jutros mi je ruža procvetala” na najbolji način svedoče o njegovom izuzetnom daru. U Bosni piše „U lijepome starom gradu Višegradu”, u Dalmaciji „Kad si bila mala Mare”. Mnogi i danas misle kako su te pesme nastale u narodu – kaže Nebojša Aleksić, sekretar Udruženja estradnih umetnika i izvođača „Kragujevac koncert”, koje uz krajnje skromnu podršku grada Kragujevca već godinama uspeva da organizuje Festival nove narodne pesme posvećen Nedoviću.

Umetnik je i posle smrti bio skrajnut, kao da se o tome velikanu koji je na najbolji način nadgradio tradicionalnu srpsku muziku nije smelo pričati.

– Petnaestak godina posle Nedovićeve smrti, u jednoj radio emisiji novinarka razgovara s čuvenim Obrenom Pjevovićem, jednim od najpoznatijih tekstopisaca, navodeći kako je on bard srpske narodne pesme. Bard je Dragiša Nedović, posle njega ima mnogo praznih mesta, pa tek onda dolazim ja, odgovara veliki Pjevović. To govori koliko je Nedović cenjen među kolegama, ali i da šira javnost nije dovoljno upoznata s njegovim stvaralaštvom – navodi profesor Bataveljić, koji uveliko radi na trećoj knjizi o Dragiši Nedoviću od oko 800 strana.

Spomenik Nedoviću, koji već pet godina stoji na papiru, umesto na trgu u centru Kragujevca, doprineo bi da se i mlađi naraštaji upoznaju s narodnim stvaralaštvom koje je zapostavljeno baš kao i njegovi najvredniji izdanci.