Očuvanje vrednosti i interesa u sinergiji naroda i lidera

Srbija mora da bira u okviru vrednosti i u okviru interesa, vodeći računa o vrednosnom sistemu i o interesima. Ovo je vrlo teško, ali jeste moguće, i to samo u singeriji vlasti i populisa, naroda i lidera, rekao je politički filozof Dragoljub Kojčić na jučeršnjoj konferenciji za novinare udruženja „Trobojka”, posvećenoj temi „Državotvornost Srbije – između Istoka i Zapada”. O tome su govorili, osim Kojčića, i predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša, geopolotički analitičar Milutin Ilić, advokat Vladan Glišić, prof. dr Čedomir Antić, a prisustvovala je i prof. dr Mina Zirojević.

Zajednicu čine oni koji mogu međusobno da komuniciraju, bilo da je reč o nacionalnoj zajednici, državi-gradu ili hemisferi, naveo je Kojčić. Istoriju, kako je dodao, ima svaki narod, ali njen smisao je da nas usmerava i da nam pokazuje kuda da idemo. „Komunikacija podrazumeva i standarnizovan sistem vrednosti, odnosno da možemo da se dobro razumemo. Kada kažemo bilo koji važan pojam, recimo, Kosovska bitka, onda možemo da razumemo Rusa koji govori o Kulikovskoj bici. Mi moramo da imamo pojmovne paradigme u glavi da bismo mogli da razumemo i neke tuđe vrednosti”, naveo je Kojčić i dodao da su ovo uslovi da bismo bili državotvorni. Govoreći o sistemu vrednosti, on je pomenuo kao primer za to da u SAD kažu – svi smo Amerikanci.

„Mi ne možemo da ulazimo u genetičku kartu, međutim, najbitnije je da prihvatamo jedan etos. Danas u Srbiji možeš da kažeš da si Srbin, možeš da kažeš da si građanin Srbije – znači da prihvataš jedan etos”, naveo je on. U kontekstu državotvornosti Srbije između Istoka i Zapada, istakao je, moraju pre svega da se pomire te dve stvari: građansko i nacionalno. Podsetio je da je tokom devedesetih godina bio jedan od onih koji su pokrenuli nacionalno-demorkatsku opoziciju, misleći da su to spojene vrednosti. „Onda su nam ’uvaljena’ kukavičija jaja ili falsifikati gde je formirana neka građanistička partija koja apsolutno ne razume ovo o čemu smo pričali, o jedinstvenom sistemu vrednosti koji nas povezuje kao ljude i konstituiše kao naciju. Amputirali su građansko od nacionalnog, što je nemoguće”, rekao je Kojčić.

Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša osvrnuo se na srpsko-albanske odnose, ali i na pitanje nacionalnih manjina u Srbiji. On je istakao da je država odlučila da omogući manjinama pravo da upravljaju svojim bićem i uvežu ga sa državom u pozitivnom smislu i ostvare svoja prava kao manjine. U tom kontekstu, Beriša je rekao da ne treba zloupotrebljavati prava većine. Istakao je da razdor između Srba i Albanaca stvaraju stranci, konretno London, Berlin, Pariz, koji se krije iza Berlina, i Vašington. Naveo je da premijer privremenih insitucija u Prištini Albin Kurti predstavlja remetilački faktor na jugu centralne Srbije i da u dogovoru s Nemačkom pokušava da postane otac albanske nacije, kao i da svakoj „novonastaloj situaciji” prethodi to što nemački ambasador u Prištini ode kod Kurtija, a onda se zemlje Kvinte pojavljuju kao mirotvorci.

Advokat Vladan Glišić, govoreći o samom Udruženju „Trobojka”, rekao je da je ono zamišljeno kao koncept u kome se ljudi ne slažu u svemu, ali koji su korektni i pristojni i komuniciraju na takav način da nas uče da slušamo i poštujemo jedni druge. „Ideja državotvornosti ne može bez obnove ideje države. Zahvaljujući sukobu globalizma i suverenizma imamo ponovo povratak države na velika vrata u istoriju”, istakao je. Geopolitički analitičar Milutin Ilić, koji je ujedno bio moderator konferencije, rekao je da se svet nalazi na jednoj geopolitičkoj i geostrateškoj raskrsnici. Ocenio je da je došlo do snažnog sudara globalizma i naroda koji žele da budu suvereni, da sačuvaju svoj suverenitet. Istakao je i da je očigledna potreba pojedinca da se država obrati njemu.

Antić: Evropa se ujedinjuje, velike teme su ponovo na delu

Događaji iz devedesetih godina pokazali su nesumnjivo jednu činjenicu – među narodima nestajuće socijalističke Jugoslavije samo Srbi su bili uvereni da su ispunili svoje nacionalne državne ciljeve, istakao je prof. dr Čedomir Antić. „I koliko god se javljao neko ko je hteo proširenu Srbiju, veliku Srbiju, savez srpskih zemalja, uvek je za većinu građana to bila neka vrsta rezervnog ili lošeg rešenja. I po pravili kada se govorilo o Srbima u budućnosti, obično se govorilo o tim partikularnim rešenjima – od Republike Srpske Krajine do ovoga čemu ne znamo ime na severu KiM. Neka vrsta cerade, a ispod nje uvek ista priča, da se uozbiljimo, Evropa se ujedinjuje, velike teme ponovo na delu”, naveo je on.