San o „Velikom Izraelu” je prošlost

Zamenik izraelskog premijera i jedan od najpoverljivijih ljudi iz Olmertovog najužeg tima, Haim Ramon, na poslednjoj sednici kabineta, izneo je predlog da bi oko 62.000 Jevreja, uz novčanu nadoknadu, trebalo „izmestiti” sa 72 lokacije na Zapadnoj obali u Negev ili recimo region Galileje. Ova teritorija ostala bi, u tom slučaju, Palestincima kao deo njihove buduće države.

Svakoj familiji, tokom te dobrovoljne selidbe iz sadašnjih domova, naglasio je bivši ministar pravde, vlada bi trebala da ponudi kompenzaciju u visini od oko 1,1 milion novih šekela (oko 300.000 američkih dolara). Pare za ove namene bile bi obezbeđene iz budžeta i po prvim procenama finansijskih stručnjaka državu bi ovaj gest dobre volje i očigledan ustupak prema prvom susedu (Palestincima) koštao oko 2,5 milijardi novih šekela.

Podupirući Ramonov predlog da treba ići korak dalje jer „sa drugom stranom tek predstoje teški pregovori (oko granica, sudbine palestinskih izbeglica i konačno statusa Jerusalima), Ehud Olmert je sasvim otvoreno rekao svojim saradnicima „da se ne sme propustiti (nijedna) šansa za postizanje mira, jer će cena tog propusta biti nepodnošljiva”.

S tim u vezi, aktuelni premijer istovremeno je podsetio da se ranije borio za malo drugačiju ideju.

„San o nepodeljenom, „velikom Izraelu” je prošlost. Tako nešto više ne postoji. Svako ko govori takvim terminima jednostavno se zavarava”, rekao je Olmert u nameri da poljulja nadu mnogih jevrejskih doseljenika koji duboko veruju da njihova (nova) država treba da zadrži celu Zapadnu obalu, zemlju koju Palestinci žele za svoju državu.

On je dodao da, iako se na celoj teritoriji istorijske Palestine mogu pronaći tragovi jevrejske istorije, shvata, kako prenosi domaća štampa, da se zemlja mora podeliti ljudima koji u njoj žive.

Uzgred, dodao je premijer, moram da priznam da to nije bilo oduvek moje mišljenje i da sam čak (vođi Laburističke stranke) Ehudu Baraku u to vreme u lice rekao da je „ono što je on dogovorio u Kemp Dejvidu krajnje pogrešno budući da sam smatrao da je sve od obale reke Jordan do Mediterana naše”.

Ministarski kabinet zasad se nije izjašnjavao o Ramonovom planu, ali je vladin portparol u obraćanju javnosti citirao Olmerta, rekavši da je on ocenio da ponuda predstavlja „izraelsku svest” o teritorijalnom kompromisu. Uostalom, po navodima kabinetskog glasnogovornika, prva istraživanja pokazuju da bi oko 18 odsto, ili 11.000 od 65.000 kolonista koji žive istočno od barijere, pristalo da se odmah iseli, u zamenu za novčanu nadoknadu.

Dobrovoljna selidba jevrejskih kolonista sa palestinskih teritorija, koliko je poznato, nije originalna ideja sadašnjeg Olmertovog ministra.

Pre više od tri godine (avgust 2005) država je potrošila oko šest milijardi novih šekela na evakuaciju jednog broja doseljenika (oko 8500 Jevreja) i kompletna četiri naselja sa Zapadne obale i pojasa Gaze. Cena dislociranja kretala se, u proseku, tri miliona šekela po familiji, a pare su potrošene ne samo za kompenzaciju već i za investiranje u infrastrukturu novih jevrejskih naselja. Pošto su troškovi cele operacije premašili zacrtani plan, Kneset je morao, tada, da odobri novih 640 miliona šekela. 

Svesni činjenice da pola miliona Jevreja živi među 2,5 miliona Palestinaca na teritoriji Zapadne obale (Izrael ju je zauzeo u šestodnevnom ratu 1967) i da međunarodna zajednica i jevrejski najveći saveznik i prijatelj SAD neprekidno šalju poruke da ne šire doseljenička naselja – protiv najnovije ideje dislociranja došljaka sa palestinske zemlje već su javno ustali Šauf Mofaz, izraelski ministar transporta i jedna od viđenijih figura za budućeg premijera i Eli Jišai, lider ultraortodoksne Šas partije.