Mladi Palestinci sve više motivisani za oružani otpor Izraelcima

Izraelska armija izvela je u Dženinu najveću operaciju u poslednje dve decenije s prioritetnim ciljem da pošalje poruku da će se obračunati sa svakim ko podržava rastući palestinski otpor okupaciji.

Više od 2.000 izraelskih vojnika, desetine borbenih vozila i dronova, pod zaštitom helikoptera, upali su u palestinski izbeglički logor nadomak Dženina, grada od 55.000 stanovnika na severu Zapadne obale.

Ubijeno je 11 Palestinaca, a stotinak ranjeno. Portparol armije general Danijel Hagari saopštio je da su svi ubijeni i 120 uhapšenih – naoružani militanti. Logor u kojem živi 15.000 ljudi razrušen je buldožerima, a oko 4.000 žitelja je pobeglo. Elektro i vodna infrastruktura je uništena, telefonske veze i internet su prekinuti, od granata su stradale mnoge kuće i oštećene neke džamije.

Izraelski političari su cilj operacije opisali kao uništenje „terorističkog utočišta” i pripremu terena da se palestinska vlast vrati u Dženin otkako je, kao i Nablus, pre godinu dana dospeo pod kontrolu naoružanih militanata. Da bi se to ostvarilo, akcija će trajati „koliko je neophodno”. Desničarski nacionalisti, religiozni cionisti i ultraortodoksni članovi izraelskog kabineta zahtevaju da se Dženin, kao uporište militanata, okupira na duži rok.

„Ovaj korak obnoviće odvraćanje i promeniti pravac borbe da se iskoreni teror”, kaže ministar finansija Bezazel Smotrih, naseljenik Zapadne obale i promotor plana aneksije ove teritorije zauzete u ratu 1967.

Mnogi ne dele ovaj militantni optimizam, uključujući i generale, koji su procenili da je najbolje da akcija vremenski bude ograničena na 48 sati, a prostorno samo na izbeglički logor. Profesionalci iz vojnih ešalona ne misle da će doći do radikalnije promene u bezbednosnoj stvarnosti. Pre veruju da će se posle povlačenja armije u utorak produžiti napeti status kvo.

Izraelska armija dugo se ustezala od operacija ovakvih razmera, ali je popustila pod pritiskom militantnih članova vlade i jevrejskih kolonizatora Zapadne obale, koji Palestince koji im se suprotstavljaju nazivaju teroristima. Dok je armija najavljivala brz kraj operacije, desnica je zahtevala eliminaciju oko 300 naoružanih Palestinaca iz logora koji je postao uporište otpora zbog serije napada jevrejskih naseljenika na Palestince širom okupirane teritorije.

„Treba srušiti zgrade, istrebiti teroriste – ne jednog ili dvojicu, već desetine i stotine, ako treba i hiljade”, ilustruje stav vlade Benjamina Netanijahua ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir.

Izraelska vlast „palestinske ciljeve” opisuje kao pripadnike ekstremnih organizacija Hamas i palestinskog Islamskog džihada, nespremna da se suoči s činjenicom da otpor hvata korene među mladim Palestincima. Većina ubijenih u Dženinu bili su pripadnici palestinskog Fataha.

Operacija je planirana mesecima, dok su obaveštajne službe prikupljale podatke o lokacijama palestinskih radionica za proizvodnju eksplozivnih sredstava i raketnih lansera. Tako je identifikovan i “ujedinjeni komandni centar” Brigade Dženina u izbegličkom logoru.

Na vreme su bili obavešteni i Amerikanci. Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće reagovao je očekivano: potvrđeno je pravo Izraela na bezbednost i na odbranu od Hamasa i Islamskog džihada. Jasno je da Izrael i SAD žele da zaustave talas palestinskog otpora koji jača na Zapadnoj obali.

Palestinsko ministarstvo spoljnih poslova konstatovalo je da su „izraelski zločini” u Dženinu deo unapred planirane šeme, što je i pre toga potvrđeno u Izraelu: „Izraelska vlada nastavlja da svoj kolonijalni mentalitet zasnovan na logici sile i arogancije pretvara u krvavi prikaz vojne moći protiv nebranjenih palestinskih civila u Dženinu i logoru”.

Palestinska vlast saopštila je da je njena misija da štiti palestinski narod, iako kritičari na osnovu ove anemične retorike zaključuju da njene obaveštajne službe, u dosluhu s izraelskim agencijama, rade u korist vlasti predsednika Mahmuda Abasa, ali i premijera Netanijahua..

To objašnjava zašto Izraelci sada, za razliku od vremena druge intifade 2002, nisu za obaranje palestinske vlasti, već su isključivo fokusirani na eliminaciju novih ćelija palestinskog oružanog otpora po Dženinu i Nablusu. Ova godina, s bilansom od 186 ubijenih Palestinaca i 25 Izraelaca, mogla bi da bude jedna od najkrvavijih poslednjih decenija.

Konačan broj ubijenih ljudi odrediće dalji tok izraelskih vojnih operacija, ali jasno je da brutalne akcije samo radikalizuju palestinski otpor i povećavaju solidarnost sveta protiv decenijske okupacije Zapadne obale.

„Ove akcije samo će koristiti nastanku nove generacije koja će baklju otpora preuzeti od prethodne, onako kako mi to radimo danas, a naša deca će to raditi u budućnosti”, ocenjuje Mostafa Šeta, direktor pozorišta u izbegličkom logoru Dženin.

Takav scenario potvrđen je već drugog dana izraelske operacije, kada je Palestinac iz Hamasa pikapom uleteo u gomilu ljudi na autobuskoj stanici na severu Tel Aviva i povredio osam osoba.

Naoružani Palestinci iz Dženina i Nablusa posle dve decenije čekanja mira veoma su motivisani za oružanu borbu. Krajnje desni izraelski kabinet, uz podršku jevrejskih naseljenika, podržaće dalju kolonizaciju, koja je uzrok najnovijeg talasa nasilja.

Beskrajni haos nastavlja da sabotira svaki regionalni ili međunarodni napor da se uspostavi mir.