Šta da kažete strancu koji pita da li su svi Srbi za Putina

Zašto Hram Svetog Save još nije završen, koja je razlika između pravoslavlja i katoličanstva, da li su svi Srbi za Putina i zašto smo bombardovani? Da li su srpski i hrvatski jezik isti, zašto koristimo ćirilicu i otkud ljiljan na grbu naše zastave. Ovo su samo neka od pitanja koja, prolazeći kroz našu zemlju, postavljaju strani turisti i mnogo je važno ko će im i na koji način objasniti ono što ih interesuje i sa kakvom će slikom i saznanjem otići iz Srbije. Ovih dana turistička inspekcija se bori sa nelicenciranim vodičima koji ovaj posao rade na crno i ne samo da su nelojalna konkurencija, nego turistima pričaju neistine o našoj zemlji. Milica Lenasi, profesor španskog jezika i književnosti i licencirani vodič već više od 30 godina za naš list kaže da imamo ogroman broj turista i da posao vodiča ne može da obavlja svako. Neki možda misle da je to „tralala” posao, ali nije, dodaje. Podseća da kod nas i u pojedinim hotelima postoje punktovi u kojima se angažuju taksisti da voze i vode turiste, što je nedopustivo.

– Ovo je kompleksno geografsko područje koje je teško razumeti. Onaj ko dođe na naše prostore, već je video sve evropske gradove i u Srbiji je da poseti nešto egzotično, drugačije i da sazna šta se ovde dešavalo. Vrlo je važno da im se sve objasni na pravi način, a za to vam je potrebno i obrazovanje i širina, počinje priču Lenasi. U ovom trenutku najviše je turista iz Grčke (koji dolaze u naletima), Turske i Kine. Najbrojniji gosti sa kruzera su Nemci i to razgledanje je komplikovano, jer za četiri sata, objašnjava, mora da im se predstavi zemlja.

– Nemci su najbrojniji, ali su Francuzi najzahtevniji i znaju mnogo o našoj istoriji. Njih interesuje, recimo, da li svi Srbi podržavaju Putina. To morate da im objasnite tako da ih ne uvredite, ali i da pokažete da imate svoju istoriju i stav. Pitaju zašto koristimo ćirilicu, koja je razlika između našeg i hrvatskog jezika – navodi naša sagovornica. Mnogo je, tvrdi, bitan način na koji im se objašnjava, jer uglavnom imaju izgrađenu jednu sliku i neophodno je da im se daju konkretni podaci.

– Izgubili smo sve medijske ratove poslednjih decenija i imamo epitet koji nikome ne bih poželela. Stranci nas gledaju kroz jednu prizmu i vrlo su zainteresovani da saznaju ono što ih interesuje. I danas su me pitali zašto smo bombardovani, da li je to zbog Miloševićeve politike na Kosovu. Ja im objasnim na jedan neutralan način, ali obavezno pomenem da je 2.000 ljudi poginulo u tih 78 dana i da su te žrtve nazivali kolateralnom štetom – kaže Milica Lenasi.

Doživela je, dodaje, da joj turisti pričaju da su mislili da imaju probleme, a u stvari oni žive dosadan život. Ali je bilo i primera da joj je jedan Englez objašnjavao 45 minuta zašto su morali da bacaju bombe na nas.

– Shvatila sam da je možda baš on bio u avionu koji nas je bombardovao. Ili kada me pitaju da li smo krivi za raspad Jugoslavije i građanski rat. Nismo anđeli, kažem, ali nismo ni krivi za sve. Naša može da bude samo trećina krivice, jer su tri naroda učestvovala u sukobu. Jedna gošća iz Amerike pitala me je da li mislim da oni imaju pogrešno mišljenje o Srbima samo zbog medijskih izveštaja koji su plasirani u Americi – napominje Lenasi.

Posebno su, saznajemo, zanimljive „Eks-Ju” ture u kojoj turisti obilaze sve bivše jugoslovenske republike i onda kod nas pokušavaju da sklope tu slagalicu. Vodiči kažu da je svaki obilazak priča za sebe i da, osim znanja, zahteva i harizmu onog ko je lokalac i ko mora da ostavi utisak. Zato je bitno da nam na ulicama goste ne vode strani vodiči, nego oni koji posluju po domaćim propisima i imaju licencu za ovaj posao.

Upitana da li je dobra ova strategija i da li nam turizam ide u dobrom smeru, Lenasi, kao vodič sa velikim iskustvom i neko ko ovaj posao radi na tri strana jezika, navodi da se stalno trudimo da budemo dobri domaćini, ali da je važno i da držimo do sebe i gledamo svoj interes.

– Imamo manastire i spomenike kakve niko nema, ali često ne umemo da prodamo tu vrednost. Na tome moramo mnogo da radimo. Bez obzira na sve naša najveća vrednost su ljudi, u stvari oni su najbolje što naša zemlja ima – zaključuje naša sagovornica.