„Egzit”, privreda i turizam

Novi Sad – Ovog leta će festival „Egzit” na Petrovaradinskoj tvrđavi biti otvoren, kažu organizatori, iz svemira. Oko toga se za otvaranje šestog jula sprema iznenađenje, u saradnji sa novosadskim udruženjem nesvakidašnjeg naziva: Komitet za razvoj svemirskog programa. Tako će jedan od najboljih evropskih festivala, industrija zabave koja godinama obara sopstvene rekorde u posećenosti i nije potpuno prekidan ni u vreme pandemije virusa korona, odjeknuti možda još više.

„Egzit” je uticao na imidž Srbije posle turobnog perioda zemlje krajem prošlog veka, ali su i ljudi u Srbiji, posebno Novi Sad u kome se on održava, negovali i čuvali festival. Prošle jeseni, tim „Egzita” je saopštio da su za 22 godine doneli privredi 220 miliona evra.

– „Egzit” je jedan od najznačajnijih evropskih festivala, to je apsolutna činjenica. Godinama ljudi iz Evrope godišnje odmore planiraju prema datumu održavanja „Egzita”. Cele ove nedelje u Novom Sadu i okolini nema slobodnih smeštajnih kapaciteta. To se prelilo i na Beograd jer je voz „soko” doprineo tome da ljudi uzimaju smeštaj u Beogradu, a dolaze na „Egzit”. Prosečna posećenost je 200–250 hiljada ljudi, što govori u prilog ogromnog deviznog priliva – kaže za „Politiku“ pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević.

Devizni priliv se ogleda, navodi, kroz kupovinu ulaznica, vanpansionsku potrošnju koju ne smatra malom, kao i kroz smeštaj čija rezervacija uoči festivala „više nije pitanje novca, jer smeštaja nema“. Osim toga, ističe da je „Egzit” brend Novog Sada, Srbije i njene pokrajine Vojvodine, te da podršku, stalnu, dobija sa svih nivoa.

– Zato mislim da je „Egzit” nešto što donosi dva benefita: jedan je finansijski, nesporan i veliki, a drugi je marketinški. Podsetiću, za vreme korone jedini u Evropi imali smo tog leta festival, jer smo jedini uspeli da napravimo sigurno okruženje – kaže.

Na pitanje da li treba dati podsticaje ugostiteljima radi širenja smeštajnih kapaciteta tokom festivala, on je rekao da postoji ideja da se u septembru raspišu posebni konkursi za pravne subjekte, jer u tom smislu postoje problemi i mimo festivalskih dana, s obzirom na pokazatelje u turizmu. Prošla godina, naime, bila je rekordna, a trend rasta u odnosu na to postoji u prvih pet meseci ove 2023. godine.

Cilj, kako navodi, jeste razvoj turizma prvo kroz podršku smeštajnim kapacitetima, ne samo u Novom Sadu, već i na Fruškoj gori, a drugo je rešavanje izazova nedostatka radne snage u ugostiteljstvu, za čega bi se sa visokoškolskim ustanovama planirali programi obuke.

– Svesni smo da deo ljudi želi da ide u inostranstvo na sezonski rad, odlaze u Hrvatsku, u Crnu Goru, ali se i vraćaju. Govorimo i o razvoju menadžerskog tipa. Ako hoćemo kvalitetan smeštaj, moramo imati i menadžere koji znaju da upravljaju destinacijom. U pregovorima smo i sa 'Svis edukejšn grupom” da dođu i naprave ugovor sa nekom od visokoškolskih ustanova, jer obrazuju kadar u celom svetu – dodaje.

Problemi su u turizmu, po njegovim rečima, isti u regionu, ali smatra da tu Srbija kao najveća zemlja ima i najveći potencijal u stanovništvu, pa i studente koji žele da se u tome obrazuju. „Džaba mi ulažemo u objekte, ako nema ko da radi i zato nam je to važno“, ocenjuje on.

Na „Egzit” dolazi mlada publika, u proseku oko 26 godina, pa je pitanje kako njih zadržati dan više kao turiste u Vojvodini.

– Dejvid Geta, jedan je od najpoznatijih nosilaca festivala, čovek je srednjih godina, ali publika jeste mlada, a pokretljivost ljudi biće lakša sledeće godine, ako bude završena pruga do Subotice. To su ljudi koji dođu avionom u Beograd ili Budimpeštu, nemaju ovde automobil, i zato bi im taj voz bio dragocen. Ideja je da radimo na promociji našeg gastroturizma, proizvoda geografskog porekla, da gosti probaju, recimo, grašac koji je na poslednjem dekanteru proglašen među najboljim vinima na svetu, da mogu da odu na salaš i čuju autentične zvuke, bez obzira na to što na „Egzitu” slušaju možda tehno muziku. U razgovorima smo Turističkom organizacijom Srbije da zajedno nastupimo u Londonu na sajmu turizma, a sa Privrednom komorom Srbije da u oktobru izađemo na tržište Ujedinjenih arapskih emirata – navodi pokrajinski sekretar.

Gosti „Egzita” smeštaju se i u festivalski kamp na Štrandu, pa će se razmisliti i o ideji im se ponudi organizovani obilazak okoline, poput Čuruga na Tisi, Sremskih Karlovaca i slično.

– Trudićemo se da celu Vojvodinu prikažemo kao jednu turističku destinaciju. O tome smo u Indiji razgovarali sa ljudima koji imaju mnogo novca i oni nam upravo to kažu, da kada proputuju pola sveta dolazeći ovde, malo im je da se zadrže samo u Beogradu, hoće da odu i u Suboticu, i u Dubrovnik, u Mostar... Zato je važna regionalna saradnja, moramo da shvatimo da smo lepo, ali malo tržište. Super nam je hrana i super su nam vina, i ljudi su nam ljubazni, i sigurna smo zemlja, što je jako važno kod turista – ističe Ivanišević.

On kaže da postoji ideja da se sa ljudima iz Indije i iz novosadskog Komiteta za razvoj svemirskog programa, udruženja koje sarađuje sa indijskim stručnjacima i učestvuje u otvaranju „Egzita”, napravi „Muzej svemira” u Novom Sadu, jedan izložbeni salon.

– Ne mogu da pričam o otvaranju „Egzita” iz svemira, ali moram da pohvalim entuzijazam ljudi iz Komiteta koji su organizovali prvo svetsko prvenstvo u raketiranju u Vojvodini, na aerodromu „Čenej”, gde je učestvovalo 15 zemalja, a ostvarili su saradnju sa indijskim svemirskim programom, pokretačem priče o lansiranju 75 satelita u orbitu povodom 75 godina nezavisnosti Indije. Jedan od satelita je i ovaj regionalni – navodi vojvođanski sekretar za privredu i turizam.