„Егзит”, привреда и туризам

Нови Сад – Овог лета ће фестивал „Егзит” на Петроварадинској тврђави бити отворен, кажу организатори, из свемира. Око тога се за отварање шестог јула спрема изненађење, у сарадњи са новосадским удружењем несвакидашњег назива: Комитет за развој свемирског програма. Тако ће један од најбољих европских фестивала, индустрија забаве која годинама обара сопствене рекорде у посећености и није потпуно прекидан ни у време пандемије вируса корона, одјекнути можда још више.

„Егзит” је утицао на имиџ Србије после туробног периода земље крајем прошлог века, али су и људи у Србији, посебно Нови Сад у коме се он одржава, неговали и чували фестивал. Прошле јесени, тим „Егзита” је саопштио да су за 22 године донели привреди 220 милиона евра.

– „Егзит” је један од најзначајнијих европских фестивала, то је апсолутна чињеница. Годинама људи из Европе годишње одморе планирају према датуму одржавања „Егзита”. Целе ове недеље у Новом Саду и околини нема слободних смештајних капацитета. То се прелило и на Београд јер је воз „соко” допринео томе да људи узимају смештај у Београду, а долазе на „Егзит”. Просечна посећеност је 200–250 хиљада људи, што говори у прилог огромног девизног прилива – каже за „Политику“ покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић.

Девизни прилив се огледа, наводи, кроз куповину улазница, ванпансионску потрошњу коју не сматра малом, као и кроз смештај чија резервација уочи фестивала „више није питање новца, јер смештаја нема“. Осим тога, истиче да је „Егзит” бренд Новог Сада, Србије и њене покрајине Војводине, те да подршку, сталну, добија са свих нивоа.

– Зато мислим да је „Егзит” нешто што доноси два бенефита: један је финансијски, неспоран и велики, а други је маркетиншки. Подсетићу, за време короне једини у Европи имали смо тог лета фестивал, јер смо једини успели да направимо сигурно окружење – каже.

На питање да ли треба дати подстицаје угоститељима ради ширења смештајних капацитета током фестивала, он је рекао да постоји идеја да се у септембру распишу посебни конкурси за правне субјекте, јер у том смислу постоје проблеми и мимо фестивалских дана, с обзиром на показатеље у туризму. Прошла година, наиме, била је рекордна, а тренд раста у односу на то постоји у првих пет месеци ове 2023. године.

Циљ, како наводи, јесте развој туризма прво кроз подршку смештајним капацитетима, не само у Новом Саду, већ и на Фрушкој гори, а друго је решавање изазова недостатка радне снаге у угоститељству, за чега би се са високошколским установама планирали програми обуке.

– Свесни смо да део људи жели да иде у иностранство на сезонски рад, одлазе у Хрватску, у Црну Гору, али се и враћају. Говоримо и о развоју менаџерског типа. Ако хоћемо квалитетан смештај, морамо имати и менаџере који знају да управљају дестинацијом. У преговорима смо и са 'Свис едукејшн групом” да дођу и направе уговор са неком од високошколских установа, јер образују кадар у целом свету – додаје.

Проблеми су у туризму, по његовим речима, исти у региону, али сматра да ту Србија као највећа земља има и највећи потенцијал у становништву, па и студенте који желе да се у томе образују. „Џаба ми улажемо у објекте, ако нема ко да ради и зато нам је то важно“, оцењује он.

На „Егзит” долази млада публика, у просеку око 26 година, па је питање како њих задржати дан више као туристе у Војводини.

– Дејвид Гета, један је од најпознатијих носилаца фестивала, човек је средњих година, али публика јесте млада, а покретљивост људи биће лакша следеће године, ако буде завршена пруга до Суботице. То су људи који дођу авионом у Београд или Будимпешту, немају овде аутомобил, и зато би им тај воз био драгоцен. Идеја је да радимо на промоцији нашег гастротуризма, производа географског порекла, да гости пробају, рецимо, грашац који је на последњем декантеру проглашен међу најбољим винима на свету, да могу да оду на салаш и чују аутентичне звуке, без обзира на то што на „Егзиту” слушају можда техно музику. У разговорима смо Туристичком организацијом Србије да заједно наступимо у Лондону на сајму туризма, а са Привредном комором Србије да у октобру изађемо на тржиште Уједињених арапских емирата – наводи покрајински секретар.

Гости „Егзита” смештају се и у фестивалски камп на Штранду, па ће се размислити и о идеји им се понуди организовани обилазак околине, попут Чуруга на Тиси, Сремских Карловаца и слично.

– Трудићемо се да целу Војводину прикажемо као једну туристичку дестинацију. О томе смо у Индији разговарали са људима који имају много новца и они нам управо то кажу, да када пропутују пола света долазећи овде, мало им је да се задрже само у Београду, хоће да оду и у Суботицу, и у Дубровник, у Мостар... Зато је важна регионална сарадња, морамо да схватимо да смо лепо, али мало тржиште. Супер нам је храна и супер су нам вина, и људи су нам љубазни, и сигурна смо земља, што је јако важно код туриста – истиче Иванишевић.

Он каже да постоји идеја да се са људима из Индије и из новосадског Комитета за развој свемирског програма, удружења које сарађује са индијским стручњацима и учествује у отварању „Егзита”, направи „Музеј свемира” у Новом Саду, један изложбени салон.

– Не могу да причам о отварању „Егзита” из свемира, али морам да похвалим ентузијазам људи из Комитета који су организовали прво светско првенство у ракетирању у Војводини, на аеродрому „Ченеј”, где је учествовало 15 земаља, а остварили су сарадњу са индијским свемирским програмом, покретачем приче о лансирању 75 сателита у орбиту поводом 75 година независности Индије. Један од сателита је и овај регионални – наводи војвођански секретар за привреду и туризам.