Rešena misterija zašto glečer na Antarktiku „krvari”

U svetlom svetu leda i snega, crvena boja je nešto što se najmanje očekuje. Tako su istraživači bili šokirani kada su pre više od 100 godina, 1911. godine, primetili glečer koji je „krvario“ na svom ušću u zaleđeno jezero. Sada su naučnici konačno rešili ovu misteriju.

Crvena boja, koja se pojavljuje na glečeru Tejlor na Antarktiku, dala mu je naziv „Krvavi vodopad“, a stručnjacima je trebalo više od veka da shvate što zapravo uzrokuje jezivu boju.

Nakon analize uzoraka s ušća glečera, naučnici su uz pomoć moćnog elektronskog mikroskopa rešili ovu vekovnu misteriju.

Oni su otkrili prisustvo malih nanosfera bogatih gvožđem, kaže Ken Livi sa Džons Hopkins univerziteta u SAD, koji je jedan od autora studije o „Krvavom vodopadu“.

Te nanosfere, koje su na stotine puta manje od ljudskih crvenih krvnih zrnaca, takođe sadrže silicijum, kalcijum, aluminijum i natrijum. Kada se ta slana, subglacijalna voda sretne s kiseonikom, Sunčevom svetlošću i toplotom nakon dugog vremena, ona poprima crvenu boju.

Do sada je sprovedeno mnogo istraživanja o hemiji i mikrobima koji žive u „Krvavom vodopadu“. Međutim, potpuna analiza mineralnog sastava još nije izvedena. Naučnici su otkrili da nanosfere nisu kristalne, što je razlog zbog kojeg prethodne metode nisu uspele da ih otkriju.

Taj glečer ima drevnu zajednicu mikroba koja je evoluirala ispod leda hiljadama, pa čak možda i milionima godina, što ga čini zanimljivim za astrobiologe koji proučavaju mogućnost života na drugim planetima.

Ova otkrića sugerišu da trenutna tehnologija možda nije dovoljno napredna da otkrije sve oblike života ispod ledenih delova planeta, poput Marsa, čak i kada roveri prolaze direktno iznad njih, prenosi Sputnjik.

„To se posebno odnosi na hladnije planete, kakav je Mars, gde materije mogu biti nanoskopske i nekristalizovane. Posledično, naše metode otkrivanja nisu odgovarajuće“, kaže Livi

Trenutno nije moguće opremiti marsovski rover elektronskim mikroskopom jer su ti uređaji preveliki i zahtevaju previše energije, pa će uzorci morati da budu dopremljeni na Zemlju sa Marsa, ako želimo da proučavamo nanoskopske dokaze života, piše „Sajens alert“.