Ekonomska struka i dalje privlači veliki broj osmaka

Magnetska privlačnost smerova ekonomske struke ni ove godine nije izostala na upisu u srednje škole, u kojima je od ukupne upisne kvote na republičkom nivou bilo predviđeno oko deset odsto mesta za buduće ekonomske tehničare, komercijaliste, znalce računovodstvenih i finansijskih poslova.... Rezultati prvog upisnog roka potvrđuju da zainteresovanost osmaka ne jenjava kada je reč o obrazovnim profilima iz područja rada ekonomija, pravo i administracija, ali i da je plan upisa najobjektivnije skrojen za smer pravno-poslovni tehničar.

U svih ostalih pet smerova iz ove oblasti rada broj slobodnih mesta za drugi avgustovski rok prevazilazi deset odsto od broja planiranih prvaka u tim profilima u najmlađoj generaciji ekonomista koji od septembra kreću u prvi razred srednjeg obrazovanja. Prošle godine u ponudi je bilo ukupno devet smerova iz ovog područja rada. Ukinuta su tri – službenik u bankarstvu i osiguranju, poslovni administrator i carinski tehničar.

Poslovni administratori obrazovali su se u 17 škola, i svih 600 mesta lane je planulo u prvom upisnom roku. Bankarski i administrativni službenici, u praksi su to šalterski radnici, lane su poslednji put upisani u 12 škola, a carinski tehničari u sedam škola i tu su kvote bile gotovo sasvim popunjene. To su profili po starim programima koji su sada obuhvaćeni inoviranim smerovima, objašnjava za naš list Milibor Saković, koji rukovodi Zajednicom ekonomskih, pravno-birotehničkih trgovinskih i ugostiteljsko-turističkih škola, a direktor je Prve ekonomske škole u Beogradu.

– Službenik u bankarstvu je izbačen iz obrazovnog sistema na inicijativu banaka i osiguravajućih kuća jer više nema potrebe za tim zanimanjem na tržištu rada. Za šalterske službenike sve je manje posla budući da je celokupno bankarstvo prešlo na elektronsko i mobilno. Nova generacija ekonomskih tehničara koji su sada upisani u prvi razred i od septembra će učiti po najnovijem programu obuhvatiće i taj deo posla. Umesto nekadašnjeg pravnog tehničara uveden je pravno-poslovni tehničar. Poslovnog administratora izbrisao je takođe inoviran profil finansijsko-računovodstveni tehničar, koji je krenuo od prošle godine. Taj smer je pravljen za „Otvoreni Balkan”, i osim nas imaju ga i škole u Severnoj Makedoniji i Albaniji – razjasnio je Saković.

Mali maturanti najmanje su bili zainteresovani za smer tehničar zaštite od požara koji je ponuđen u četiri škole, ali u dve nema dovoljno raspoređenih učenika da se oformi po jedno odeljenje od 30 đaka – u srednjim školama „Lukijan Mušicki” u Temerinu gde je ostalo čak 27 slobodnih mesta i „Nikola Tesla” u Batočini gde je uslov da bude upisano steklo 15 učenika. Takođe, u šest škola predviđen smer tehničar obezbeđenja nije popunjen u dve – u Ekonomsko-ugostiteljskoj „Vuk Karadžić” u Velikoj Plani gde je ostalo devet mesta, i u Ekonomsko-trgovačkoj u Boru u kojoj je nepopunjeno 12 mesta.

– Bezbednost i zaštita od požara su zastareli programi. Pokrenuli smo inicijativu za njihovo inoviranje i pravljenje novih smerova, možda će ta dva profila čak biti i objedinjena u jedan, ali o tom potom. Carinski tehničar je smer po programima iz prošlog veka i za njim više ne postoji potreba. Generalno, ekonomske škole su na ovom upisu prošle odlično, broj nepopunjenih mesta je zanemarljiv – sumira Saković.

Prva ekonomska škola kojom rukovodi, kaže, na osnovu interesovanja učenika mogla je da upiše još najmanje dva odeljenja, ali nema mesta. U prvi razred ove škole primljeno je dva odeljenja, odnosno 60 prvaka, na smeru finansijsko-računovodstveni tehničar, gde je upisni prag bio nešto viši nego lane. Minimalan broj bodova sada je bio 84,33, a prošle godine 83,11. I svih 150 mesta namenjenih ekonomskim tehničarima u ovoj školi popunjeno je odmah i uglavnom po prvoj želji, a najlošiji prvak na rang-listi primljenih zavredeo je 79,80 poena, za nijansu manje nego prošle godine kada je bodovni prag bio 81,69 bodova.

– Već godinama 80 odsto naših učenika bude primljeno po prvoj želji, što govori više od upisnog praga koji se menja iz godine u godinu i zavisi od toga kakvi su zadaci na maloj maturi, kakva je bila generacija, kako su se spremili, kakav im je bio uspeh u osnovnoj školi. Na nivou republike, takođe, ne opada interesovanje za smerove iz oblasti ekonomije, prava i administracije, jer naši učenici stiču znanja potrebna da sutra budu i poslodavci i zaposleni. Mogu veoma brzo da osnuju svoju firmu, a svakoj firmi je potreban ekonomista ili knjigovođa. Međutim, praksa potvrđuje da većina naših đaka, ipak, odluči da nastavi obrazovanje na fakultetu – ističe direktor Prve ekonomske škole.