NATO OKO SRBIJE

Najveće vežbe NATO-a koje su ikada do sada održane u jednoj državi koja još nije članica NATO-a odvijaju se na prostoru Hrvatske. Manevri pod nazivom "Noble Midas 07" simuliraju različite varijante borbe protiv svetskog terorizma, spasavanja talaca i pružanja pomoći civilima. Na vojnim poligonima "Crvena zemlja" kraj Knina i na Slunju kopnene snage NATO-a izvode bojeva gađanja, dok su u hrvatskim teritorijalnim vodama ratni brodovi zapadne alijanse poremetili uobičajeni posao lokalnih ribara, jer eto niko se nije setio da se zona vežbi javno i proglasi, što se nikada nije događalo u bivšoj nam zajedničkoj državi. Jedan italijanski podoficir već je teže ranjen u nogu, zvanično objašnjenje jeste da mu je pištolj sam opalio tokom vežbe. To, eventualno, svedoči o strahu Italijana od Hrvata, ali i o ozbiljnosti vežbe, jer eto pištolj je bio napunjen. I otkočen.

Tri nuklearne podmornice koje učestvuju u manevrima simulacije rata protiv svetskih terorista nisu ulazile u teritorijalne vode Hrvatske, jer je Zagreb prethodno od NATO-a zatražio poštovanje visokih ekoloških standarda, pre svega u zabrani bacanja otpada i svega ostalog sa ratnih i pomoćnih brodova koji borave u hrvatskim teritorijalnim vodama. Kako to nuklearne podmornice simuliraju rat protiv terorista, to verovatno zna samo Džejms Bond, pa je možda i naziv manevara zato "Noble Midas 07". No, kako Moskva u takav scenario, ipak, ne veruje jedan ruski špijunski brod već je ukotvljen u međunarodnim vodama, ali u neposrednoj blizini područja tih pomorskih vežbi. Možda je to upravo onaj nama poznati brod iz 1999. godine, "Liman". Da Rusi malo izbliza pogledaju šta rade te nuklearne podmornice protiv potencijalnih obožavalaca i sledbenika Bin Ladena u Jadranu.

Oko toga hoće li istovremena pojava čak tri nuklearne podmornice na malom prostoru kao što je Jadran i vežba "Midas 07" biti na štetu turističke sezone 2008. godine, Hrvatska će tek proceniti, ali je sigurno da će Zagreb sada, posle svega što je učinio za NATO, uz ulaganje od preko 100 miliona evra u nova oklopna vozila "patrija" finske proizvodnje, i dobiti pozivnicu za ulazak u njegovo članstvo. Zajedno sa Albanijom i Makedonijom. I to će biti novi krug proširenja zapadne alijanse.

Što se tiče Srbije, na našim granicama dobijamo uskoro još tri nove NATO države. Pod uslovom da Kosmet ostane deo Srbije. Zapravo, sudbina Kosmeta odrediće i odnos Srbije prema NATO-u. Ukoliko SAD i NATO pomognu Srbiji da Kosmet ostane u pravnoformalnim granicama Srbije, građani Srbije verovatno neće biti protiv ulaska države u zapadnu alijansu. No, ukoliko SAD i NATO podrže jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta, odnos većine građana Srbije prema NATO-u verovatno neće biti pozitivan. No, ono što je u svemu tome činjenica jeste da za ulazak u NATO postoje tri vrste uslova: politički, ekonomski i vojni. Politički su naša saradnja sa Međunarodnim sudom u Hagu, sloboda medija i prava nacionalnih manjina i, naravno, Kosmet. Vojni su uslovi u vezi sa dostizanjem standarda NATO-a u obuci, obrazovanju i usavršavanju pripadnika oružanih snaga Srbije, ali i sa potpunom depolitizacijom Vojske Srbije.

Tu je i ključna dilema koju još niko nije otvorio: da li Srbija u procesu Partnerstvo za mir treba da nastupa kao neka vojna sila na prostoru bivše SFRJ, ili kao stabilna i dinamična ekonomija i demokratija? Ni vlada, ni parlament još nisu otvorili parlamentarnu raspravu o tome treba li nacionalnu bezbednost u 21. veku temeljiti na jakoj armiji, na snažnoj ekonomiji, ili na članstvu u NATO-u. A odgovor na to pitanje jeste i novi koncep dugoročne razvojne strategije Srbije. U skupštini još nema ni rasprave o tome treba li Srbija kao nezavisna država da vodi neutralnu, ili neku vrstu nesvrstane politike, ili treba da bude čvrsto vezana za prozapadnu poziciju. Jer, šta učiniti ako naši zvaničnici kažu da su tri ugaona kamena naše spoljne politike Vašington, Brisel i Moskva, a pri tome nam prvi "kamen" javno i jasno poručuje da zaboravimo na Kosmet, dok "drugi kamen" to isto čini suptilnije. Kako biti neutralan, ili nesvrstan, ne biti u članstvu NATO-a, a pored svega puštati trupe NATO-a da preko zemlje Srbije idu na Kosmet, ili se vraćaju sa njega? Srbija danas, barem formalno, nije zemlja sa ograničenim suverenitetom, ali posmatraču sa strane to je nešto teže i dokazati.

Za razliku od Hrvatske, koja je prvo modernizovala i ojačala svoju vojsku, Srbija više ulaže u ekonomiju, a vojsku ostavlja da "preživljava". Za razliku od Hrvatske, koja nema teritorijalne probleme, Srbija ima Kosmet. Za razliku od Hrvatske, Srbija nije sasvim jasno istakla poredak svojih razvojnih prioriteta.

Srpska vojna doktrina, ako uopšte i postoji, ni u jednom trenutku ne predviđa angažovanje rezervista u nekoj bici presudnoj za ishod nekog rata. Zašto? Zato što rezervista, jednostavno, i neće biti. Jer, odnos prema armiji u Srbiji je još uvek površan. Nedostaje oprema, novo naoružanje, potrebno vreme za obuku vojnika, a i novac za tu obuku; starešine se ne plaćaju za prekovremeni rad, a nema ni jesenjih vojnih vežbi.