Prošlo doba šrafciger industrije

Srbija je polako, ali sigurno uplovila u Četvrtu tehnološku revoluciju, što znači da je, po rečima prof. dr Radivoja Mitrovića, izbegla sudbinu „šrafciger industrije”.

Profesor je odavno na volšeban način naslutio obrise budućih promena, na šta ukazuje i njegova knjiga nesvakidašnjeg naslova „Srbija 4.0 – budućnost koja se ne sme propustiti”, objavljena 2019. godine. I ne samo to, godinama je ponavljao da je temelj srpske sutrašnjice u sinergijskom delovanju države, nauke, obrazovanja i privrede, a kako bi drugačije kao naučnik, javni poslenik (ministar, zamenik ministra i državni sekretar) i fabrički rukovodilac (u Industriji kotrljajućih ležaja, IKL).

Meke veštine

U svakoj prilici je profesor Mitrović, odnedavno i emeritus, isticao da bez sveprožimajuće uloge nauke nema napretka i preporoda. A u samoj srži Četvrte tehnološke revolucije nalazi se nauka. Zalagao se da Srbija bude na vrhu talasa neumitnih društveno-ekonomsko-tehnoloških promena. U saglasju s tim, preuzeo je 2015. godine dekansku palicu s nepokolebljivim uverenjem da se Mašinski fakultet mora što pre prilagoditi duhu novog vremena, da mora „učiti od sveta, a ne o svetu”.

– Nekada je najvažnije bilo napraviti mašinu koja će da zameni čoveka u teškom ili opasnom radu, a sada govorimo o mašinama koje međusobno komuniciraju, imaju sposobnost učenja, same sebe popravljaju, i što je najvažnije na istoj proizvodnoj liniji s istim alatima uz pomoć veštačke inteligencije stvaraju različite proizvode. Razvoj digitalnih tehnologija i internet omogućili su razvoj pametnih fabrika, zgrada, pa i čitavih gradova. A u svemu tome savremeni inženjeri imaju glavnu ulogu – ističe profesor dr Mitrović.

Vrhunska teorijska znanja su osnovna misija Mašinskog fakulteta od njegovog osamostaljivanja, davne 1948. godine. Shvatajući da industrija u klasičnom smislu ne može dalje da se razvija bez primene informacionih i informaciono-komunikacionih tehnologija ili, kako to danas moderno nazivamo, Industrija 4.0, fakultet je koncipirao i akreditovao nov studijski program – Informacione tehnologije u mašinstvu na osnovnim studijama. Već školske 2019/2020. godine upisano je 60 brucoša na ovaj smer koji traje tri godine i predstavlja najsavremeniji koncept obrazovanja inženjera za industriju koju sačinjavaju digitalizovane fabrike.

– Akcenat sve više stavljamo i na praktične kompetencije koje naši studenti stiču kroz vežbe u savremeno opremljenim laboratorijama, ali i kroz stručnu praksu u različitim kompanijama. Razvijamo i takozvane „meke veštine” koje podstiču inovativnost, kreativnost i preduzetnički duh kod mašinskih inženjera. To je naš odgovor na dolazeće tehnološko doba koje će obeležiti dalji razvoj savremene civilizacije – kaže naš sagovornik.

Studentski centar izvrsnosti

Kvalitet studija na Mašincu, po rečima našeg sagovornika, potvrđuju i međunarodne akreditacije, nemačka ASIIN i britanska RINA. Mnoge kompanije prepoznale su Mašinski fakultet kao mesto gde se školuju vrhunski inženjeri. Među njima su nemački „Brose”, ZF (Cet-ef), „Simens”, „Meser tehnogas”, NIS, EPS, „Zastava oružje”, „Sloboda”, „Metalac”.... Studenti lako i brzo nađu posao i pre diplomiranja. Mali broj njih odlazi u inostranstvo. U ovom trenutku oko 95 odsto diplomaca Mašinskog fakulteta ostaje u Srbiji.

– Naš moto je „Izvrsnost sada i u svemu”, okrenuli smo se, pre svega, najboljim studentima, koji će razvojem novih proizvoda i tehnologija doprineti privrednom razvoju zemlje i mnogo većoj stopi rasta društvenog proizvoda. Upravo iz tog razloga osnovali smo Studentski centar izvrsnosti, koji trenutno okuplja pet studentskih timova u oblasti motornih vozila, vazduhoplovstva, brodogradnje, robotike i biomedicinskog inženjerstva.

– Cilj je da studenti, radeći na konkretnim projektima, nadograde znanje dobijeno tokom studija i steknu neophodne praktične veštine. Da, na primer, nauče kako da svoje projekte predstave, obrazlože i argumentovano brane pred potencijalnim finansijerima, odnosno kako da animiraju sponzore i firme da ih podrže – navodi profesor.

– Naš cilj je obrazovanje nove generacije inženjera, koji će razvijati nove proizvode i tehnologije. Ambicija nam je da postanemo deo kreativne industrije u kojoj je novostvorena intelektualna vrednost najveća i koja će domaćoj privredi omogućiti da zauzme svoje mesto u globalnom lancu vrednosti – objašnjava prof. Mitrović, koji je krajem sedamdesetih godina prošlog veka zakoračio u najstariju i najveću visokoškolsku i naučnu ustanovu u oblasti mašinstva u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Mašinski fakultet ove godine obeležava vek i po od kada je 1873. godine doneta odluka o uvođenju predmeta „Mehanika i nauka o mašinama” na Univerzitetu u Beogradu.

Profesor primećuje da raste interesovanje mladih za studije mašinstva, posle perioda deindustrijalizacije, kada u tri upisna roka nije mogla da se popuni budžetska kvota koju država finansira, danas fakultet godišnje upiše oko 680 brucoša na dva studijska programa, na osnovnim akademskim studijama, a studije završi oko 350 master inženjera.

– Interesovanje dece je postepeno raslo, tako da sada na svako mesto skoro dva studenta konkurišu i potpuno je drugačija situacija, ali to nije dovoljno, treba brže menjati nastavne planove i programe. Tu je inercija velika, i to je nešto sa čim se i novo rukovodstvo fakulteta suočava – primećuje Mitrović, koga je na mestu dekana 2021. godine nasledio prof. dr Vladimir Popović .

Iako se naša rubrika zove Ne samo o poslu, profesor je okrenuo priču „na svoju vodenicu”, izbegavajući da priča o sebi. U želji da predstavi ustanovu u kojoj je stigao i do zvanja profesora emeritusa izmigoljilo se kazivanje o ličnim dostignućima i nagradama. Ipak, kako kaže, danas se raduje uspehu svojih unuka Snežane i Anastasije u školi, šahu i plesu. Sinovi Nenad i Nemanja, snaje Aleksandra i Katarina, svi visoko obrazovani, ispunili su njegova očekivanja. Supruga Snežana stub je porodice, uvek tu da odmeni kada su u pitanju porodične obaveze.

Industrija 4.0

– Industrija 4.0 je postala globalni međunarodni projekat od 2011. godine, kada je na CeBIT-u u Hanoveru prvi put predstavljen Program naučno-tehnološkog razvoja nemačke industrije pod nazivom Industrija 4.0. To je po mom tumačenju bio njihov odgovor na svetsku industrijsku krizu iz 2008. godine. Srbija je 38. zemlja u svetu, koja svoj nacionalni Program za Četvrtu tehnološku (r)evoluciju je usvojila 6. juna 2019. godina – ističe naš sagovornik.

Najprestižnije akademsko zvanje

Senat Univerziteta u Beogradu, na sednici održanoj 24. maja, izabrao je na predlog fakulteta četiri profesora emeritusa za školsku 2022/23. godinu. Među njima je i prof. dr Radivoje Mitrović.

 Profesor emeritus Mitrović

Na Beogradskom univerzitetu, koji važi za najveći u regionu, 53 profesora su svoju akademsku karijeru zaokružila zvanjem – profesor emeritus.

Počasno zvanje ustanovljeno je Zakonom o visokom obrazovanju iz 2005. godine i u njemu stoji da ukupan broj profesora emeritusa ne može biti veći od tri odsto od ukupnog broja nastavnika. Profesor emeritus je redovni profesor u penziji, koji se posebno istakao svojim naučnim ili umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog, odnosno nastavno-umetničkog podmlatka u oblasti za koju je izabran.

Kada je reč o Mašinskom fakultetu, zvanje profesora emeritusa, pored prof. dr Mitrovića, imaju i prof. dr Miroljub Adžić, prof. dr Milosav Ognjanović, i prof. dr Aleksandar Sedmak.

Inženjerski „iks faktor”

Profesor Mitrović ističe da najbolji studenti nisu nužno oni s najvišim ocenama, već oni koji imaju svojevrsni inženjerski „iks faktor” – sposobnost da maštaju, koncipiraju, vizualizuju, i na kraju, svoje ideje pretvore u realan proizvod.