Teško do neradne nedelje u trgovinama

Tri godine posle Crne Gore, još jedna zemlja u našem okruženju zabranila je rad nedeljom. U Hrvatskoj je pre nekoliko dana stupio na snagu novi zakon o trgovini prema kojem će prodavnice nedeljom biti zatvorene. Zabrana ipak nije potpuna, jer trgovci mogu odabrati 16 nedelja u godini tokom kojih bi eventualno mogli da rade. Radno vreme od ponedeljka do subote samostalno će određivati trgovac, ukupno do 90 sati sedmično.

U Srbiji se nedelja po pravilu tretira kao neradni, odnosno dan za odmor. U Savezu samostalnih sindikata trgovine Srbije podsećaju da u zakonu ipak treba da piše da je nedelja dan odmora, a ne da je „po pravilu dan odmora”, kako je prema važećem zakonu. Naglašavaju i da zahtev da se zabrani rad prodavnica nedeljom u Srbiji ne znači zalaganje za manje rada, jer prema zakonu radna nedelja traje pet dana, sedmično se radi po 40 časova, a rad nedeljom nije regulisan.

Radoslav Topalović, predsednika Saveza samostalnih sindikata trgovine, podseća da je u zemlji trenutno angažovano oko 300.000 trgovaca koji u proseku mesečno zarade oko 54.000 dinara, što je otprilike na nivou iznosa minimalne potrošačke korpe.

– Neosnovane su procene poslodavaca da će biti manji promet u radnjama ako nedelja i državni praznici budu neradni dani, jer će se kupci u istom obimu snabdevati radnim danima. Kupac koji je rešen da pazari neki proizvod, kupiće ga ili dan ranije ili dan kasnije. Zato, ti prigovori nisu utemeljeni. Drugo, ukidanjem nedelje kao radnog dana neće biti smanjena potreba za angažovanjem radnika, već naprotiv, više njih biće potrebno da radi, recimo, subotom i ponedeljkom, jer će tada biti i više prometa – smatra Topalović. Podseća da početak i kraj radnog vremena nije stvar kolektivnog pregovaranja nego je Zakonom o radu regulisano da radna nedelja traje 40 časova. Zato je ovaj sindikat tražio da se izmeni taj propis kako bi nedelja bila neradni dan, a da izuzete budu samo institucije koje su od javnog značaja i moraju da rade nedeljom. Od prve inicijative prošlo je  sedam godina, ali niko nije bio voljan da se ozbiljnije time pozabavi, ni Socijalno-ekonomski savet, ni Ministarstvo za rad i zapošljavanje, jer su to institucije kojima su sindikati podnosili inicijative.

Savez samostalnih sindikata je na tu temu svojevremeno čak i anketirao radnike, a analiza je pokazala da većina zaposlenih ne želi da radi nedeljom.

– Nisam siguran da bi sada, u naletu ove inflacije, isto tako razmišljali. Verovatno bi pristali da rade nedeljom za veću naknadu. Zato podržavamo inicijativu da se rad nedeljom plaća kao i državni praznik, da dnevnica bude 110 odsto tog dana – dodaje Topalović. Navodi da onaj ko mora na posao nedeljom zaista treba da bude više plaćen, zato što više radi i nije sa porodicom.

Podsećanja radi, onaj ko radi nedeljom ne ostvaruje po zakonu pravo na uvećanu platu, sem u slučaju da to nije uređeno aktom između poslodavca i zaposlenog. Fiksno uvećanje zarade nije prepoznato jer je poslodavcima data mogućnost da rad organizuju kako njima odgovara. Stručnjaci za radno pravo naglašavaju da zbog uvećanja zarade za rad nedeljom ne bi bilo neophodno menjati Zakon o radu, jer je naš propis ekstenzivan u tom delu, pa je opštim aktom moguće predvideti razloge za uvećanje plate koja nije opisana u samom zakonu. Kako je ranije za „Politiku” objasnio Bojan Urdarević, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, ne postoji nikakva zakonska prepreka da se sa postojećim zakonom predvidi dodatno plaćeni rad i da se utvrdi iznos uvećanja zarade nedeljom.

– Samo, to niko neće da radi, jer ne postoji zakonska obaveza – naveo je on.

Predstavnici sindikata smatraju da neradna nedelja ne bi mogla da prouzrokuje nove otkaze, jer u trgovini već postoji manjak radne snage, ali poslodavci ipak tako ne misle. Strahuju od pada prometa i profita, smanjenja zarada, otpuštanja radnika u sektoru maloprodaje, nezadovoljstva potrošača...