Virtuelno protiv realnog

Mark Zakerberg odlučio je da se upusti u ozbiljnu avanturu shvativši da su proizvodi njegove kompanije „Meta” poprilično zastareli i da je došlo vreme za inovacije. Odavno jednom nogom u grobu, čuveni „Fejsbuk”, i sve više u tuči za „Tiktokom” ostareli „Instagram” morali su da dobiju prinovu u velikoj „Meta” porodici, a Zakerberg se odličio da sa prinovom udari ni manje ni više nego na Ilona Maska i „Tviter”. Da li će Zakerbergova novotarija „Treds” uspeti da pridavi „plavu ptičicu”, videćemo, ali jedno je sigurno – kompletan politički život i rasprave sele se na društvene mreže.

Televizije, štampani mediji, portali, ugasite se. Realni živote, sve manje si bitan. Ako te nema na „Tviteru” ili „Tredsu”, praktično, u politici ne postojiš. Dodajmo i to da u SAD ima još nekoliko veoma uticajnih društvenih mreža, mahom su ih republikanci otvorili zbog apsolutne cenzure koju je „Tviter” uvodio dok je bio pod manje ili više direktnom upravom demokrata, kao što su GETTR, GAB i svakako najuticajnija Trampova „Trut sošl”. Ključne poruke za svake izbore u SAD šalju se putem društvenih mreža, dok mejnstrim mediji poput Si-En-Ena, Foksa, CBS jednostavno gube primat. Ponekad je video-obraćanje na „Instagramu”, „Tiktoku” i „Tviteru” sto puta bitnije i gledanije nego da gostujete u nekoj TV emisiji, dok su podkasti na „Spotifaju” i „Jutjubu” u potpunosti sahranili TV emisije.

Zakerberg je dobro izračunao i shvatio da mu je za primat potrebno da ima nešto slično „Tviteru”, tim pre jer je Mask počeo da uvodi pravila koja se određenim korisnicima nisu dopala, tipa davanja značajne prednosti verifikovanim nalozima. Mahom, ekstremna krila zeleno-levih liberala ne žele da prihvate verifikovanje naloga, jer smatraju da je u političkoj borbi vređanje protivnika, pa čak i fizički napad, nešto što je opravdano. Oni smatraju da je u borbi za revoluciju sve dozvoljeno, čak i terorizam, zato što su sve druge ideje, izuzimajući njihove, nepravedne. Otuda, Zakerbeg je shvatio da će oni najpre pobeći od Maska ka njemu, mada na prvu loptu i on je odlučio da pruži primat verifikovanim nalozima sa „Instagrama”, čime je u startu smanjio uvrede koje su postale sastavni deo političke borbe na društvenim mrežama.

Verifikacija je zapravo budućnost svih mreža, jer ako se već politička borba seli sa tradicionalnih medija ka njima, onda se na neki način i zahteva da se vidi ko političke poruke upućuje. Verifikovan nalog ima prednost, jer se zna ko stoji iza njega. Otuda, ako sa tog naloga dolaze psovke, uvrede, pretnje, lako se autor istih može pronaći, pa i krivično procesuirati ili u parničnom postupku utužiti.

Borba za korisnike će definitivno zavisiti od sadržaja, a konkurencija koju čine Zakerberg i Mask uglavnom će biti nešto što je dobro, jer da bi zadržali što više korisnika, od čega inače zavisi njihov položaj na berzi, moraće da pružaju što kvalitetniji proizvod. To je razlog više da svi koji ozbiljno vide sebe u nekim političkim zbivanjima što pre naprave profile na „Tviteru” i „Tredsu” i da ih verifikuju, jer izbori se bliže. Umesto plaćanja sumanutih cena za spotove, TV gostovanja i sve ono na šta smo do sada navikli, što će naravno još uvek biti važno, ali ne više tako presudno, imaćete vrhunsku mogućnost da preko Zakerbergovog „Tredsa” i Maskovog „Tvitera” plasirate ono što želite biračima skoro pa besplatno.

Onaj ko nema još uvek ambiciju da se domogne samog vrha i ko je u finansijskoj oskudici, a čija politička ideja ima realno prohodnost ka širem krugu birača, kvalitetnim korišćenjem ovih platformi sigurno će se domoći cenzusa. Onaj ko želi da osvoji što veći broj glasova, zapravo onaj ko pledira da osvoji vlast, biće prinuđen da što više koristi društvene mreže i da u kvalitetnoj kombinaciji sa mejnstrim medijima dođe do najšireg mogućeg broja birača. U svakom slučaju, bez „Tredsa” i „Tvitera” pobeda mu je nezamisliva. Zakerberg i Mask to odlično znaju.

Narodni poslanik