Kapitenska traka Svetozaru Markoviću

Fudbaleri Partizana ušli su u završni deo priprema na slovenačkom Pohorju. U naredna četiri dana, do povratka u Beograd odigraće dve prijateljske utakmice. Prvi meč je danas (17,30 časova) protiv slovemačke Drave. Poslednjeg dana priprema, u petak 14. jula, „crno-beli” će u Gracu odigrati i poslednju kontrolnu utakmicu protiv ekipe Šturma.

Štoper Partizana – Svetozar Marković, koji je još kao dete došao u klub 2011. godine, poneo je kapitensku traku tokom pripremnih utakmica u Sloveniji, što je bio nagoveštaj da je odluka trenera Igora Duljaja da ona ostane na njegovog ruci i na počekku fudbalske sezone. Marković je prošao sve kategorije „crno-belih”, a onda je 2019. napustio klub, da bi igrao za Olimpijakos, a potom Larisu. U Humsku se vratio u sezoni 2020/2021.

O ljubavi prema Partizanu, kapitenskoj traci, mladim igračima i predstojećoj sezoni, Marković je govorio za TV Partizan, podsetivši da je 2011. godine iz Radnika iz Bijeljine došao među „crno-bele”.

– Bio sam na kampu Partizana na Jahorini, sa svega jedanaest godina i tu me je zapazio Milan Ristić, nakon čega sam prešao u Partizan. Do 2018. godine sam ostao u klubu, potom sam prešao u Olimpijakos gde sam proveo godinu dana, zatim se vratio u Partizan, zatim opet godinu dana u Olimpijakos, i sada sam ovde.

Koliko ste se kao igrač promenili od 2018. do danas?

– Sa sedamnaest godina sam prvi put išao na pripreme sa prvim timom, a razlika između 17 i 23 godine je ogromna. Sigurno sam se dosta promenio i kao čovek i kao fudbaler, i sigurno ću se još menjati u budućnosti.

Deca Partizana kako sazrevaju normalno je da budu lideri na terenu. Adem Ljajić je bio najmlađi nosilac kapitenske trake, a govori se o tome da ćete vi, kada krene sezona, biti nosilac kapitenske trake:

– Ako i u zvaničnim utakmicama budem bio kapiten, to će mi biti velika čast i zadovoljstvo, da sa 23 godine budem kapiten Partizana. Kao što sam već rekao, pre godinu dana, ako se to dogodi ja ću se potruditi da dam sve od sebe na svakom sledećem treningu i utakmici. Težiću da pomognem svim ostalim saigračima u klubu.

Pritisak u Partizanu je dosta veći nego u manjim klubovima. Dešava se da dođe period oscilacija kada ima i kikseva, kako se podižete u takvim situacijama?

– Pritisak je ogroman, jer u klubu kao što je Partizan, očekivanja su ogromna, ciljevi su ogromni.... Normalno je da svaki igrač ima oscilacije u igri. Nemoguće je držati jedan nivo 20 godina karijere. Najbitnije je, kada dođe taj period, da se svaki igrač podigne iz te situacije, a jedini način je pobeđivanje utakmica i rad na svakom treningu.

Kada uporedimo omladince, da li su se promenile generacije sada, u poređenju sa vašom generacijom?

– Menjaju se generacije, nije bilo isto pre 20 godina i kada sam se ja priključio prvom timu. Dolaze nova vremena, kao i nova deca. Mislim da i mi, kao i svi ljudi oko nas, treba da se priviknemo na to. Takođe, i za 10 godina, biće drugačije, biće drugačija deca, tako da je važno da im pomognemo i da ih usmerimo na pravi put.

Šta možete da kažete o pripremama i narednoj sezoni?

– Energija u timu je odlična. Mislim da će i rezultati doći kada se malo odmorimo i kada dođemo do neke svežine. Normalno da su noge teške, tek smo pre dve nedelje krenuli pripreme. Treniramo mnogo teško, svakog dana po dva treninga, imali smo i dve pripremne utakmice. Smatram da, kada završimo pripreme i kad uhvatimo svežinu, da će sve biti dobro.

Ko vam je prvi napisao poruku, i šta su vam rekli kada ste prvi put stavili kapitensku traku?

– Porodica i devojka su mi prvi čestitali, srećni su i oni, kao što sam i ja, jer znaju šta za mene predstavlja Partizan. Oni, a nakon njih saigrači. Velika je čast biti kapiten Partizana, i zaista se nadam da će sve biti dobro i da ćemo imati jednu, veoma dobru sezonu.