Srbiju prepoznaju po Radovanu

„Srbija mora odmah u Evropu”, rekli su uglas studenti, dobitnici nagradnog putovanja na konkursu „Putujemo u Evropu”, upitani za najjači utisak sa jednomesečnog proputovanja po Starom kontinentu.

U srpsku prestonicu iz nekoliko evropskih gradova vratilo se 200 studenata završnih godina na univerzitetima u Srbiji, dobitnika nagradnog putovanja koje je po četvrti put organizovao Evropski pokret u saradnji sa ambasadom Republike Austrije i Skupštinom grada Beograda.

Kao i prethodnih godina, i ove je prva stanica međunarodnog voza za koji su svi putnici imali besplatnu kartu bila austrijska prestonica, gde je studente, između ostalih zvaničnika, pozdravila i Ursula Plasnik, ministarka unutrašnjih poslova. Odatle je 70 „srećnih” produžilo na četvorodnevno druženje sa najvišim zvaničnicima Nemačke u Berlinu, dok su ostali sa inter rail kartama, džeparcem i multišengen vizom nastavili da putuju Evropom.

„Bila mi je želja da vidim Skandinaviju, jer sam mnogo slušala o kulturi ljudi koji žive na severu Evrope, ali nisam imala priliku da putujem van granica naše zemlje. U obilazak Švedske, Danske i Norveške krenula sam sama, pomalo uplašena što ne poznajem tu grupu jezika, međutim, bila sam prijatno iznenađena kada sam na ostrvu Far naišla na starca od 80 godina koji čuva ovce i perfektno govori engleski jezik. I ne samo on, svi Skandinavci su izuzetno obrazovani, prijatni i spremni da pomognu – priča Sanja Lazarević, studentkinja astrofizike na Beogradskom univerzitetu.

Njena koleginica, Ivanka Jelić, studentkinja svetske književnosti na Filološkom fakultetu, razočarana je što je mesec dana putovala Evropom bez granica, a onda je po povratku u našu zemlju čekalo petočasovno „maltretiranje” na granici.

„Kako mogu da doprinesem kao pojedinac da Srbija što pre uđe u Evropu”, pitanje je koje ona postavlja svojim kolegama i menadžeru projekta „Putujemo u Evropu” Vojislavu Miloševiću. – Hoću da živim u društvu tolerancije jer sam videla da takva mesta postoje i savršeno funkcionišu. Srbija definitivno nije takvo mesto – zaključuje ona i dodaje da, uprkos svemu, sebe vidi u ovoj zemlji, ali sa mogućnošću izbora da putuje gde i kad želi.

Vojislav Milošević, menadžer projekta „Putujemo u Evropu”, kaže da su svi studenti zadovoljni programom.

Zoran Denda, najbolji student Vojne akademije, koji je u subotu od predsednika Srbije Borisa Tadića dobio počasnu sablju, posetio je brojne atraktivne evropske gradove poput Amsterdama, Lisabona, Madrida, Pariza, Venecije, Roterdama, Berlina i mnogih drugih. On je, za razliku od koleginica, putovao u velikom društvu.

– Najviše novca se potroši na smeštaj jer svuda u Evropi hosteli za noć u proseku koštaju 20 evra. Budući da je jedna koleginica bila informisana o cenama noćenja u Gradu svetlosti, hotelska soba u najužem jezgru Pariza nas je koštala koliko i noć u hostelu – priseća se Zoran i dodaje da bi voleo da ubuduće češće putuje, ne samo Evropom, već celim svetom.

Naši sagovornici se slažu da mladi ljudi u Evropi imaju bezbroj mogućnosti. Kažu da ih je jednomesečno putovanje u proseku koštalo 800 evra, ali da iskustvo koje su tokom avgusta stekli nema cenu.

„O kulturi, običajima i lepotama zemalja koje smo videli mnogi su već sve rekli i ništa nisu slagali. Najjači utisak za nas je bio što možemo da putujemo bez pasoša iz države u državu”, kažu uglas.

Poznanstva su sticali na trajektima i u vozovima. Sanja je čak na jednom krstarenju izgubila mobilni telefon ali su joj ga pošteni nalazači odmah vratili.

Zbog visokih cena smeštaja na severu Evrope, spavala je, kako kaže, pod drvećem u parkovima, dok su cene smeštaja i hrane u nemačkim gradovima pristupačne.

– Upoznao sam mnogo mladih iz celog sveta. Oduševljen sam njihovim pričama jer mogu sebi da priušte česta putovanja. U San Sebastijanu sam upoznao par iz Francuske koji je za godinu dana biciklima obišao mnogo država. Takođe, sreo sam dečka koji već godinama šest meseci radi kao konobar, a drugu polovinu godine putuje. Volelo bih da i mi imamo tu mogućnost – kaže Zoran.

Naši sagovornici su nailazili uglavnom na pozitivne reakcije domaćina kada bi im rekli odakle dolaze. Ali, za razliku od ranijih godina kada su Divac ili Milošević bili sinonimi za Srbiju, sada je u igri „prepoznaj zemlju” – novo ime:

– Budući da je u vreme našeg boravka u Evropskoj uniji Srbija bila vest broj jedan u svim medijima zbog hapšenja Radovana Karadžića, dešavalo se da nam kažu ime ovog haškog optuženika kao sinonim za zemlju iz koje dolazimo – kaže Sanja Lazarević i ističe da je bilo prijatno čuti da svi stranci sa kojima su se susretali znaju za Beograd i Novi Sad.