Kao najmlađi Karamazov

U dvorištu velelepnog Kapetan Mišinog zdanja publika će u okviru pozorišnog maratona treće sezone „Teatrijuma” imati priliku da se susretne sa talentovanim glumcem Lukom Potparićem, i to u šest predstava, od kojih su neke postavljene ranije, a neke čekaju svoju premijeru na postavljenim daskama „Teatrijuma” ove sezone.

– Od večernjih predstava igram u „Don Žuanu”, „Tesla svetlopis u vremenu” i „Halflajf”, a od predstava za decu u „Malom princu”, „Tri praseta” i „Koliko zrnaca do šaha” – kaže Luka Potparić i posebno naglašava da će ulaz za predstave za najmlađe biti besplatan.

Ovaj mladi glumac nedavno je proglašen za najboljeg studenta glume u svojoj klasi na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini. Kako kaže svršeni diplomac, priznanje za njega predstavlja potvrdu revnosnog rada tokom studiranja.

– Ovo je samo jedan stepenik napred i veliki podstrek za dalji rad. Dosta rada i odricanja stoji iza ovog priznanja i smatram da su odricanja neizbežna ako neko želi da se kvalitetno bavi onim što ga ispunjava – istakao je mladi Potparić i brucošima poručio da pre upisivanja glume dobro preispitaju sebe i svoje motive koji ih pokreću da se bave ovim pozivom.

– Kada jasno znamo svoj pravac i cilj, a uz sve to postoji velika ljubav i plemenita namera, nemamo čega da se plašimo, tada nam ostaje samo ono gorepomenuto: odricanje i veliki rad – poručio je Potparić budućim studentima glume. U pauzama između pozorišnih proba Luka je radio i na serijama „Vreme smrti” i „Apsolutnih sto”, čije premije sa nestrpljenjem čeka: – Ovo je prvi put da će me porodica i prijatelji videti na malim ekranima, za mene je to velika odgovornost, praćena tremom, da li ću opravdati očekivanja. Dobio sam još ponuda za snimanje u narednom periodu, ali o čemu se radi ne bih još da otkrivam.

O tome koja ga zajednička nit spaja, odnosno razdvaja sa njegovim junacima kaže: – Nedavno sam sa drugarom sa Akademije odigrao njegov master rad „Braća Karamazovi”, tumačio sam ulogu Aljoše, mladog smirenog iskušenika. Moram priznati da je to prva uloga za koju sam velikim delom mogao da crpim glumačka sredstva iz svog habitusa i nisam morao previše da zalazim u psihologiju lika jer sam osećao dozu sličnosti. Nekad mi je bilo neobično da glumci imaju neke uloge koje baš žele da odigraju, ali vremenom se i kod mene probudila slična želja.

Ovaj mladi glumac nam otkriva da mu je svaki od likova koje je odigrao na svoj način bio posebno drag jer se trudio da ga što temeljnije izgradi i pokuša da odem „od sebe”: – Izdvojio bih lik Magbeta od Šekspirovih junaka i voleo bih kada bi u nekoj narednoj raspodeli meni pripala baš ta uloga Magbeta na nekoj velikoj pozorišnoj sceni.