Sudbina dokaza sa „Skaja” još neizvesna

Ukidanje presude bivšem inspektoru Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Božidaru Stoliću kojom je bio osuđen na tri godine zatvora zbog odavanja poverljivih podataka iz istrage Veljku Belivuku i članovima njegove grupe pod obrazloženjem da prvostepeni sud nije naveo argumentovane razloge u pogledu zakonitosti dostavljene aplikacije „Skaj”, ne znači da je drugostepeni sud ove dokaze odbio. To znači da je Apelacioni sud uočio određene nepravilnosti u prvostepenoj odluci na koje je ukazao Posebnom odeljenju Višeg suda koji je doneo i od njega zahteva da ih ispravi.

Vanja Bajović, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, objašnjava za „Politiku” da Apelacioni sud od prvostepenog traži da navede kako je i po kom osnovu „Skaj” prepiska pribavljena u Francuskoj, kao i da oceni da li je to u skladu sa načelima našeg pravnog sistema i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

– Ovo je u potpunosti razumljivo i osnovano imajući u vidu odredbu Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) koja predviđa da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su u suprotnosti sa Ustavom, ZKP, drugim zakonima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Prvostepenom sudu se ukazuje na grešku poistovećivanja dokaznih radnji i samih dokaza, kao i na grešku poistovećivanja ovih dokaza sa dokaznom radnjom računarskog pretraživanja podataka koja postoji u našem zakonodavstvu. Takođe, zahteva se dodatno pojašnjenje određenih navoda u vezi sa tretiranjem ovih transkripata kao slučajnih nalaza – objašnjava Bajovićeva.

Na prvostepenom sudu je, kaže naša sagovornica, da ispravi uočene nedostatke, nakon čega će Apelacioni sud ponovo doneti odluku.

– Dakle, „Skaj” transkripti nisu definitivno ni prihvaćeni ni odbijeni, i njihova sudbina je, kao i u drugim evropskim državama, i dalje neizvesna. Evropski sud za ljudska prava tek treba da se izjasni o platformama „Skaj ecc” i „Enhročet”, a grupa nemačkih, francuskih i holandskih advokata nedavno je podnela predstavku i Evropskom sudu pravde. Sve ovo je novina ne samo u našem regionu već u državama širom sveta i treba sačekati da se vidi stav koje će ove institucije zauzeti. Sporno je da li je ovde reč o ciljanom ili o masovnom nadzoru, po kom osnovu su strane države mogle da nadziru državljane drugih država koji se ne nalaze na njihovoj teritoriji bez znanja i saglasnosti drugih zemalja, način na koji su tehnički „razbijene” ove platforme, povrede prava na privatnost i prava na pravično suđenje. Upravo iz tih razloga smatram da je ove podatke ispravnije koristiti kao obaveštajne ili operativne, dragoceni putokaz za pribavljanje drugih nesumnjivo validnih i prihvatljivih dokaza – objašnjava naša sagovornica.

Upitana da li će se tužilaštvo posle ovakve odluke drugostepenog suda naći u problemu, odnosno hoće li optužnice „padati”, odgovara da to neće biti slučaj ukoliko zastupnici tužbe raspolažu i drugim dokazima osim onih sa aplikacije „Skaj”. U suprotnom može doći do problema budući da je dokazna sudbina ovakvih prepiski još neizvesna.

– Primera radi, ako nadležni organi iz „Skaj” prepiske utvrde da su neke osobe vršile ubistva, bavile se trgovinom narkotika, obavljale određene koruptivne radnje..., trebalo bi da dođu do svedoka, isprate tokove novca, pribave druge materijalne dokaze. U praksi je retkost da se optužnice i presude zasnivaju samo na jednom dokazu. Zašto rizikovati da sada to bude slučaj sa podacima čija je dokazna validnost neizvesna – navodi profesorka.

Jedinstvena praksa u vezi sa prihvatanjem „Skaj” dokaza u zemljama Evropske unije ne postoji. Takođe, do sada nije doneta nijedna pravosnažna presuda zasnovana na „Skaj” dokazima. Vrhovni sud Italije je odbio da ocenjuje ove dokaze dok tužilaštvo i policija ne dostave način na koji su oni pribavljeni. Holandski sudovi su prihvatali „Skaj” prepiske kao dokaz, pozivajući se na načelo uzajamnog poverenja i priznanja sudskih odluka koje važi u državama članicama EU, ali su u svim tim odlukama postojali i drugi dokazi.

– Nešto je „bogatija” praksa „Enrhočeta”, druge kriptovane platforme koja je prethodila „Skaju”, mada ni ona nije jedinstvena čak ni u istim državama. Dok je primera radi sud u Hamburgu prihvatio ove dokaze, sud u Berlinu ih je odbio, a slučaj je nedavno podnet Evropskom sudu pravde. Sud u Londonu je takođe prihvatio „Enhročet” podatke kao dokaz, nakon čega su osobe osuđene po tom osnovu podnele predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, a odgovor se i dalje čeka – kaže Vanja Bajović.