Sva­ko tre­će do­ma­ćin­stvo sa­mač­ko

Sva­ko tre­će do­ma­ćin­stvo u na­šoj ze­mlji je sa­mač­ko – go­vo­re upra­vo ob­ja­vlje­ni re­zul­ta­ti po­pi­sa sta­nov­ni­štva. Pre­ma ovoj sta­ti­sti­ci, od 2.589.344 do­ma­ćin­stva u Sr­bi­ji, u 773.945 njih ži­vi sa­mo jed­na oso­ba, dok dva čla­na ima 711.946 do­ma­ćin­sta­va. Tro­čla­nih do­ma­ćin­sta­va ima 459.926, a na po­ro­dič­nom pej­za­žu Sr­bi­je na­la­ze se i 375.565 do­ma­ćin­sta­va sa če­ti­ri čla­na, 156.050 do­ma­ćin­sta­va sa pet čla­no­va, dok 111.912 njih ima­ju šest i vi­še čla­no­va.

Po­da­ci po­ka­zu­ju da je iz­me­đu dva po­pi­sa sta­nov­ni­štva broj sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va po­ve­ćan za 218.478. U pret­hod­nom po­pi­su sta­nov­ni­štva naj­ve­ći broj do­ma­ćin­sta­va imao je dva čla­na. To u pre­vo­du zna­či da se broj oso­ba ko­je ži­ve sa­me za sve­ga 11 go­di­na po­ve­ćao za vi­še od 200.000 lju­di, a re­zul­ta­ti ovo­go­di­šnjeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva go­vo­re da jed­no­čla­na do­ma­ćin­stva do­mi­ni­ra­ju u ur­ba­nim sre­di­na­ma – od 773.945 sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va, čak 528.823 su grad­ska.

Za dr Iva­na Ma­rin­ko­vi­ća, vi­šeg na­uč­nog sa­rad­ni­ka In­sti­tu­ta dru­štve­nih na­u­ka ovi na­la­zi ne pred­sta­vlja­ju iz­ne­na­đe­nje. Iako Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku ni­je ob­ja­vio sta­ro­snu struk­tu­ru jed­no­čla­nih do­ma­ćin­sta­va, on is­ti­če da ra­ni­ja is­tra­ži­va­nja go­vo­re u pri­log te­zi da su uglav­nom u pi­ta­nju sta­rač­ka sa­mač­ka do­ma­ćin­stva.

Po­da­ci Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku go­vo­re da je naj­ve­ći udeo sa­mač­kih u ukup­nom bro­ju do­ma­ćin­sta­va za­be­le­žen u Be­o­grad­skom re­gi­o­nu, u ko­jem je sva­ko tre­će do­ma­ćin­stvo sa­mač­ko (33,4 od­sto) i re­gi­o­nu Voj­vo­di­ne (30,8 od­sto). U re­gi­o­nu Šu­ma­di­je i za­pad­ne Sr­bi­je, kao i u re­gi­o­nu Ju­žne i is­toč­ne Sr­bi­je dvo­čla­na do­ma­ćin­stva ne­znat­no su broj­ni­ja od sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va, a ova dva re­gi­o­na ima­ju i ve­ći udeo do­ma­ćin­sta­va sa šest i vi­še čla­no­va (bli­zu šest od­sto) u od­no­su na Be­o­grad­ski re­gi­on, u ko­jem je udeo do­ma­ćin­sta­va sa šest i vi­še čla­no­va sve­ga 2,6 pro­cen­ta i re­gi­on Voj­vo­di­ne, gde sa­mo 3,4 od­sto do­ma­ćin­sta­va ima vi­še od pet čla­no­va.

Naj­vi­še sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va je u op­šti­ni Cr­na Tra­va, gde je sko­ro sva­ko dru­go do­ma­ćin­stvo sa­mač­ko, a za­tim u be­o­grad­skim op­šti­na­ma Sta­ri grad (45,2 od­sto), Vra­čar (43,5 pro­ce­na­ta) i Sav­ski ve­nac (42,4 od­sto), kao i u op­šti­na­ma Ga­džin Han (38,9 od­sto) i Ba­bu­šni­ca (38,8 od­sto). S dru­ge stra­ne, naj­vi­še vi­šeč­la­nih do­ma­ćin­sta­va sa pet i vi­še čla­no­va do­ma­ćin­sta­va ima­ju Pre­še­vo (47,3 od­sto), Bu­ja­no­vac (38,6 od­sto), Tu­tin (30,5 od­sto), Sje­ni­ca (27,4 od­sto) i grad No­vi Pa­zar (26,6 od­sto).

„Či­nje­ni­ca da je naj­vi­še sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va re­gi­stro­va­no u dve be­o­grad­ske op­šti­ne ko­je ima­ju naj­ne­po­volj­ni­ju sta­ro­snu struk­tu­ru i naj­vi­še ce­ne ne­kret­ni­na, zbog če­ga su uglav­nom ne­do­stup­ne mla­dim lju­di­ma, go­vo­ri u pri­log či­nje­ni­ci da na Sta­rom gra­du i na Vra­ča­ru do­mi­ni­ra­ju sta­rač­ka sa­mač­ka do­ma­ćin­stva. To in­di­rekt­no zna­mo i na osno­vu bro­ja de­ce upi­sa­ne u osnov­ne ško­le na tim op­šti­na­ma, ko­je već de­ce­ni­ja­ma ima­ju sa­mo dva ili tri raz­re­da. U tim op­šti­na­ma uglav­nom ži­ve sta­re oso­be i po­slov­ni lju­di, a ne po­ro­di­ce sa vi­še de­ce”, na­vo­di Ma­rin­ko­vić.

Sa dru­ge stra­ne, ka­ko je ka­zao, u ve­li­kom bro­ju na­se­lja Ju­žne i is­toč­ne Sr­bi­je već ve­ko­vi­ma do­mi­ni­ra iz­ra­zi­to sta­ro sta­nov­ni­štvo.

„Ova na­se­lja su uglav­nom na­sta­ja­la kao zbe­go­vi od Tu­ra­ka i od osni­va­nja ni­su bro­ja­la vi­še od sto sta­nov­ni­ka. Sam Le­sko­vac, pri­me­ra ra­di, ima vi­še od 130 ma­njih na­se­lja. Ma­nja me­sta na ju­go­i­sto­ku Sr­bi­je naj­če­šće su ne­pri­stu­pač­na na­se­lja sa ne­raz­vi­je­nim in­fra­struk­tu­rom, u ko­ji­ma su osta­le sa­mo sta­re oso­be ko­je naj­če­šće ži­ve sa­me”, pod­se­ća naš sa­go­vor­nik.

Ma­rin­ko­vić is­ti­če da Sr­bi­ja ima oko 4.720 na­se­lja, što je ogro­man broj za ze­mlju te ve­li­či­ne i po­vr­ši­ne. Po­re­đe­nja ra­di, Ne­mač­ka ko­ja bro­ji vi­še od 80 mi­li­o­na lju­di ne­ma to­li­ko na­se­lja, iako je nje­na po­vr­ši­na ne­ko­li­ko pu­ta ve­ća od na­še. Osim to­ga, pro­seč­na sta­rost sta­nov­ni­ka Sr­bi­je je 43,8 go­di­na, što nas svr­sta­va me­đu naj­sta­ri­je na­ro­de Evro­pe i sve­ta.

„Pro­ces de­mo­graf­skog sta­re­nja u Sr­bi­ji tra­je već ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, a pa­ra­lel­no sa njim te­če i pro­ces sma­nji­va­nja po­ro­di­ca, od­no­sno nje­nih čla­no­va. Sa jed­ne stra­ne, to je ci­vi­li­za­cij­ska te­ko­vi­na – u naj­ve­ćem bro­ju evrop­skih ze­ma­lja po­ro­di­ce su ma­le i ro­di­te­lji se ret­ko ka­da od­lu­ču­ju za ra­đa­nje tre­ćeg de­te­ta. Sa dru­ge stra­ne, tre­ba pod­se­ti­ti da od Pr­vog svet­skog ra­ta ni­jed­na ge­ne­ra­ci­ja že­na u Sr­bi­ji ni­je ro­di­la do­volj­no de­ce za pro­stu re­pro­duk­ci­ju na­ci­je. Broj de­ce u na­šim po­ro­di­ci kon­ti­nu­i­ra­no se sma­nju­je, a ra­ste broj mu­ška­ra­ca i že­na ko­ji ne­ma­ju na­sled­ni­ke. Po­red sve­ga, mla­di in­ten­ziv­no mi­gri­ra­ju iz ma­njih u ve­ća me­sta i gra­do­ve, od­no­sno od­la­ze u ino­stran­stvo i osta­vlja­ju ro­di­te­lje u Sr­bi­ji – to je još je­dan od raz­lo­ga zbog ko­jih broj sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va kon­ti­nu­i­ra­no ra­ste”, za­klju­ču­je naš sa­go­vor­nik.