Crna Gora nema važniji datum od 13. jula

Od našeg dopisnika
Podgorica – Skoro bez izuzetka, politički suprotstavljene partije, montenegrinske i srpske, čestitale su građanima dva velika datuma – Dan državnosti, u znak sećanja na 13. jul 1878. godine, i Trinaestojulski ustanak 1941. godine. Zanimljivo je da su Trinaestojulski ustanak 1941. godine javnim čestitkama priznale i pojedine partije koje su se godinama oglušavale o ovaj datum.

„Ne postoji važniji datum od 13. jula, jer je njim zaokružena vrednosna vertikala Crne Gore. Vekovi borbe za opstanak na kamenoj raskrsnici Evrope učinili su ovu zemlju simbolom istrajnosti, čiji je svaki pedalj slobode plaćan životima njenih najboljih sinova i šćeri”, poručio je sa Cetinja predsednik Crne Gore Jakov Milatović.

On je priredio prijem povodom Dana državnosti. Prijemu su prisustvovali predstavnici političkog, naučnog, kulturnog, privrednog i sportskog života Crne Gore, građanski aktivisti, raniji najviši državni funkcioneri, predstavnici diplomatskog kora i visoki zvaničnici međunarodnih organizacija i institucija.

Crna Gora je obeležila Dan državnosti u znak sećanja na 13. jul 1878. godine, kada je na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, i isti datum 1941, kad je narod Crne Gore počeo ustanak protiv fašizma.

Prema novom Zakonu o državnim praznicima, 13. jul je u Crnoj Gori prvi put slavljen kao Dan državnosti 2005, za razliku od ranijih godina, kad je to bio Dan ustanka crnogorskog naroda u Drugom svetskom ratu. Premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović, čestitajući građanima praznik, podsetio je da su prošlog 13. jula otvorili auto-put, „najveći infrastrukturni projekat u istoriji Crne Gore, danas, godinu dana nakon toga, 13. jul dočekujemo u mnogo boljoj atmosferi”.

„Crna Gora je položila mnoge demokratske ispite. Danas smo zemlja s najvećim ekonomskim rastom u regionu, s najmanjom stopom nezaposlenosti i najvećim rastom turističke privrede i zemlja koja uspostavlja demokratske standarde”, saopštio je Abazović.

Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić u čestitki građanima naveo je da je „Trinaestojulski ustanak važna stranica istorije Crne Gore, jer je pokazao jedinstvo naših predaka u najtežoj mogućoj situaciji u kojoj se može naći neki narod”.

„Taj opštenarodni bunt odjeknuo je tada porobljenom Evropom i pokazao put ka slobodi. Pristalice monarhije i sledbenici Staljina stali su rame uz rame i oružanim otporom zadivili pokorenu Evropu. Zato i sada u miru treba pravilno da ističemo takve poruke istine i zajedništva. Jedino pomireni možemo graditi stabilnost i prosperitet, bez nametanja tački razdora koje nepogrešivo vuku unazad”, kazao je Mandić.

Poseban kuriozitet svečanosti na Cetinju bio je trenutak kad je prva dama Milena Milatović stala za govornicu i odala poštovanje svim ženama čija su postignuća i žrtve ugrađeni u temelje Crne Gore.

„Danas želim i da budem glas svih žena koje svojim radom, onim što ga vidimo i onim što ga ne vidimo, značajno doprinose stvaranju nove Crne Gore: pravedne, ravnopravne i jednakih šansi. Žene Crne Gore su svojom nepokolebljivom hrabrošću i snagom dale nemerljiv doprinos u borbi za slobodu i zajedno s muškarcima učestvovale u obnovi zemlje posle rata. Time su trasirale put konstituisanju novog društvenog poretka koji je doveo do sve većeg učešća žena u političkom i javnom životu u Crnoj Gori”, kazala je Milatovićeva.