Za lečenje pacijenata u inostranstvu ove godine dato 483 miliona dinara

„Prodaje krofne da bi tati omogućila lečenje u inostranstvu”, „Potrebna pomoć za lečenje dečaka u inostranstvu”, „Obolela žena moli za humanitarnu pomoć radi lečenja”, samo su neki od naslova tekstova u medijima u kojima se govori o prikupljanju novčane pomoći za lečenje u inostranstvu. Međutim, treba znati da se većina tih ljudi nije obraćala državnim zdravstvenim ustanovama i institucijama za pomoć, već su uz konsultacije sa inostranim bolnicama doneli samoinicijativno odluku da se tamo leče.

U razgovoru za „Politiku” profesor dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO-a, kaže da su u 2022. godini na lečenje u inostranstvo uputili 188 mališana i 25 odraslih, dok su na dijagnostiku retkih genetskih bolesti poslata 203 mališana. Najveća godišnja sredstva za lečenje u inostranstvu, u iznosu od 780 miliona dinara, fond je platio upravo prošle godine. Od početka ove godine u inostranstvo je upućen 281 osiguranik, i to na lečenje 115 dece i 34 odraslih, a na dijagnostiku retkih bolesti 132 osiguranika. Za to su izdvojena sredstva u iznosu od 483 miliona dinara. Ta suma, dodaje naša sagovornica, biće dodatno uvećana, jer će, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, država do kraja godine mimo već planiranih sredstava, izdvojiti novih 30 miliona evra za lečenje u inostranstvu i za retke bolesti, a o trošku države najskuplji lek na svetu biće obezbeđen za svu obolelu decu od spinalne mišićne atrofije, za koju se procenjuje da ih ima od šest do osam godišnje.

„Poređenja radi, od 2008. do 2012. godine na lečenje u inostranstvo upućeno je 420 dece što predstavlja u proseku 83 godišnje i za te namene izdvojena su sredstva u iznosu od 588 miliona dinara, dok je u periodu od 2013. godine do kraja 2022. godine u inostranstvo upućeno 4.612 dece, odnosno prosečno 461 dete godišnje, za šta je potrošeno 2,9 milijardi dinara. Osim slanja na lečenje naših građana u inostranstvo, postoji i mogućnost da ih u domaćim zdravstvenim ustanovama o trošku države leče stručnjaci iz inostranstva, što je ne samo jednostavnije i lakše za pacijenta, nego je i prilika da naši lekari steknu nova znanja. Upravo je prethodnih dana RFZO organizovao dolazak u Beograd tima lekara iz klinike ’Great Ormond Street Hospital for Children’ iz Londona koji su zajedno sa domaćim stručnjacima obavili transplantaciju bubrega u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj”, ističe dr Radojević Škodrić.

Kako komentarišete činjenicu da neki građani samoinicijativno odlučuju da idu na lečenje u neku zemlju i skupljaju novac za to putem humanitarnih akcija, a da pre toga nisu kontaktirali nijednu od nadležnih institucija da provere da li država to finansira?

To se dešava kada građani, odnosno pacijenti nisu dovoljno informisani o tome šta sve obuhvata obavezno zdravstveno osiguranje i na šta imaju pravo o trošku RFZO. Neretko su ljudi koji se nađu u takvim teškim životnim situacijama, kada im je ugroženo zdravlje, podložni različitim uticajima i lako postaju predmet manipulacija pojedinih osoba koje u tome vide svoj interes i priliku da zarade obećavajući im sigurno izlečenje ili prijem u određenu inostranu bolnicu ili kod određenog lekara. Zbog toga pozivamo sve pacijente i njihove porodice da se pre pokretanja bilo kakve akcije prikupljanja novca ili pre ulaska u neki drugi aranžman za lečenje u inostranstvu, obrate RFZO-u kako bi dobili potpunu i tačnu informaciju. To je važno iz dva razloga. Prvo, zato što čak i ukoliko ne ispunjavaju kriterijume za lečenje o trošku RFZO-a, od fonda mogu dobiti savet i informacije o uslovima lečenja u pojedinim stranim centrima sa kojima mi sarađujemo. Drugo, o svakom pojedinačnom slučaju odluku o eventualnom slanju u inostranstvo donose najbolji stručnjaci različitih specijalnosti, pa je uvek bolje da čuju i to mišljenje nego da imaju mišljenje samo lekara kod kojeg se leče. Ima, naravno, i pacijenata ili roditelja ako je o deci reč, koji samoinicijativno odlučuju da se leče u određenoj bolnici ili kod konkretnog lekara u inostranstvu, i u takvim situacijama RFZO nema nikakva ovlašćenja.

Zbog kojih dijagnoza se najčešće odobravalo lečenje u inostranstvu i u koje zemlje su pacijenti najčešće odlazili?

Kada govorimo o razlozima zbog kojih najčešće upućujemo pacijente na lečenje u inostranstvo, pre svega decu, to su uglavnom transplantacije jetre i bubrega i to u Italiju, Tursku i Englesku, zatim na kardiohirurška lečenja u Englesku, Nemačku i Italiju, ortopedsko lečenje u Tursku, Španiju, Nemačku i Švajcarsku, neurohirurško lečenje u Francusku, Nemačku i Tursku, ORL lečenja u Francusku, oftalmološka lečenja u Švajcarsku i Tursku. Pacijente ne šaljemo u inostranstvo samo na lečenje, već se o trošku RFZO-a u inostranstvu rade i genetske analize koje se ne rade u Srbiji. Dakle, uzorci DNK se šalju u inostrane laboratorije i to najčešće u Nemačku, Englesku, Španiju, Italiju i Sloveniju, u slučajevima kada su iscrpljene mogućnosti ove vrste dijagnostike u Srbiji. Troškovi pojedinačnih genetskih analiza koje finansira RFZO u Srbiji ili se šalju u inostranstvo, kreću se od 800 evra pa do 3.500 evra. U našoj zemlji se radi dijagnostika za oko 100 retkih bolesti, i poslednjih godina se uvodi sve više novih metoda u naše laboratorije.

Koji je put da osoba koja ima neku bolest koja se kod nas ne leči, dobije odobrenje da se leči u inostranstvu o trošku RFZO-a?

RFZO šalje osiguranike na lečenje u inostranstvo prema propisanim medicinskim indikacijama kada lečenje i dijagnostika ne mogu da se obave u Srbiji, a struka utvrdi da postoji mogućnost uspešnog lečenja i dijagnostike u nekoj od specijalizovanih zdravstvenih ustanova u inostranstvu. Prvo je potrebno da stručni konzilijum referentne domaće zdravstvene ustanove u kojoj se pacijent leči, predloži njegovo upućivanje na lečenje u inostranstvo, i da se uz ovaj predlog podnese zahtev fondu, a onda RFZO sprovodi dalje proceduru upućivanja. Fond pokriva celokupne troškove lečenja u inostranoj zdravstvenoj ustanovi, a ukoliko je potrebno, odobrava i pratioce pacijentu i pokriva troškove prevoza.

Koliko traje donošenje odluke? I šta se radi u slučaju da stručna komisija odbije pacijenta?

Prilikom donošenja odluke o upućivanju u inostranstvo uvek se vodi računa o hitnosti, odnosno o trenutnom stanju pacijenta. Ako je reč o hitnim situacijama, fond nekada rešava i u jednom danu, čak za nekoliko sati. Ako je kompletna dokumentacija, što podrazumeva da je struka dala predlog, da je indikacija predviđena za lečenje u inostranstvu, da je podnet zahtev fondu i da je inostrana bolnica prihvatila pacijenta za lečenje, zahtev se odmah rešava. Svi ovakvi podneti zahtevi tokom 2022. godine su odobreni i osiguranici su upućeni na odgovarajuća lečenja od strane fonda. Nijedan osiguranik nije odustao od podnetog zahteva fondu. Zahvaljujući saradnji RFZO-a sa avio-službom Vlade Srbije, pacijenti su u najkraćem roku medicinskim letovima transportovani na hitna lečenja. Samo u 2022. godini godini bilo je sedam takvih letova za najkompleksnije slučajeve lečenja dece u visokospecijalizovanim zdravstvenim centrima u Evropi. U slučaju da stručna komisija odbije pacijenta, postoji još jedna mogućnost da se pacijent uputi na lečenje u inostranstvo o trošku države i to preko budžetskog fonda pri Ministarstvu zdravlja, u slučajevima kada nisu ispunjeni propisani kriterijumi u RFZO-u. Procedura je ista, potrebno je podneti zahtev sa predlogom stručnog konzilijuma.