Srpska prestonica kao izlog sveta

Stariji pamte, a mladi znaju iz priča, kako je čitav Beograd 17. oktobra 1986. iščekivao blagovesti iz Lozane, gde se odlučivalo da li će naš glavni grad dobiti organizaciju Letnjih olimpijskih igara 1992. Avaj, u trci sedam kandidata ostali smo iza Pariza i pobednika Barselone. U sredu, 21. juna ove godine, iz francuske prestonice stigao je glas o pobedi u nadmetanju Beograda za domaćina Međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO 2027. Od (ne)prežaljene olimpijade do danas, grad na ušću Save i Dunava ugostio je brojne sportske i druge skupove evropskog i svetskog ranga. Ali, nijedan od njih po obimu i značaju nije ni blizu onome koji će se odigrati na Surčiskom polju za četiri godine, od 15. maja do 15. avgusta. I nije ova ocena plod našeg tradicionalnog preterivanja i laskanja vlastitom značaju.

Srpska prestonica će tokom tri meseca Ekspa uistinu biti „izlog sveta”, u koji će više od stotinu zemalja učesnica staviti najlepše i najbolje što ima – sve svoje turističke, kulturne, obrazovne, tehnološke, inovacijske i sportske potencijale. Ova osmatračnica sa koje će se sagledavati prošlost, sadašnjost i budućnost čovečanstva biće podignuta na teritoriji Surčina, najmlađe beogradske opštine. Jezgro će činiti kompleks od 25 hektara, sa 70.000 kvadrata izložbenog prostora. Oko pozornice Ekspa biće izgrađeni hoteli, stambeni i poslovni objekti. Na lokaciji ukupne površine veće od 150 hektara nići će i nacionalni fudbalski stadion za 60.000 gledalaca. Procena je da će izložba imati između tri i četiri miliona posetilaca, a da će ekonomski efekat biti oko 1,1 milijarde evra. To znači da će Srbija za samo tri meseca inkasirati gotovo polovinu sume od 2,5 milijardi evra, koliko je zarađeno od turizma rekordno berićetne 2022.

Prihod od prodaje ulaznica, sponzorstva i potrošnje gostiju iz čitavog sveta samo je manji, golim okom vidljiv deo spektra dobiti. Ovome treba dodati i privredno-političku promociju zemlje i njeno pozicioniranje kao poželjne turističke i investicione destinacije. Uz sve to, nakon predstojeće Specijalizovane izložbe, prve u jugoistočnoj Evropi od Plovdiva 1991, Beogradu će ostati jedan od najvećih sajamskih prostora na Starom kontinentu. Ostaće i urbanizovano jezgro od 32 kvadratna kilometra prema kome će grad moći da se planski širi, zahvaljujući saobraćajnoj i komunalnoj infrastrukturi, ugrađenoj u temelje  Ekspa.

Kako je „Politici” rečeno u Ministarstvu finansija, Vlada Srbije već je formirala tim za praćenje realizacije Međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027, radi ostvarivanja efikasne saradnje i koordinacije poslova nadležnih organa na ostvarenju ovog projekta. Kako navode, zadaci tima su, između ostalog, usklađivanje pripreme, izrade i praćenja planova finansiranja, praćenje dinamike realizacije i izgradnje objekata i ostalih sadržaja. Takođe, Koordinacioni tim će učestvovati u pripremi predloga i formulisanju radnih zaključaka, na osnovu kojih se Vladi Srbije daje predlog za donošenje odluka i drugih akata. Za predsednika Koordinacionog tima imenovan je potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali, koji je bio i na čelu Radne grupe za izradu i podnošenje kandidature za Međunarodnu specijalizovanu izložbu Ekspo 2027.

A to prvo trijumfalno poluvreme Ekspa, formalno je započelo u januaru prošle godine predajom kandidature BeogradaMeđunarodnom birou za izložbe BIE. Najpoznatija od četiri manifestacije pod okriljem ove moćne internacionalne organizacije sa sedištem u Parizu svakako je World Expo (Svetska izložba). Na drugom mestu su Međunarodne specijalizovane izložbe, i upravo u toj kategoriji Srbija je pobedila na četvorokružnim izborima 21. juna, na 172. Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe. Iz runde u rundu, otpadali su kandidati sa najmanjem brojem glasova – San Karlos de Bariloče (Argentina), Puket (Tajland) i Minesota (SAD). U svakom krugu, Beograd je osvajao najviše glasova. Na kraju finala plej-ofa, na „semaforu” je pisalo: Srbija/Beograd – Španija/Malaga 81:70. Ta pobednička brojka rezultat je ne samo 1,5 miliona evra, koliko je iz budžeta izdvojeno za kandidaturu, već i neprocenjivo vrednog entuzijazma uloženog u prolaženje kroz detaljne nominacione procedure, u diplomatske i marketinške aktivnosti, u prezentacije u zemlji i inostranstvu, u promotivne kampanje čiji su deo bili naši svetski poznati sportisti, umetnici, naučnici, influenseri na društvenim mrežama, kao i uticajni prijatelji Srbije iz različitih oblasti...

Naročit adut bila je tema izložbe s kojom smo se kandidovali: „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve”. Kako objašnjava ministarka nauke Jelena Begović, član srpskog tima za Ekspo Beograd 2027, svaka od upotrebljenih reči nosi duboka, pozitivna značenja:

„Kroz muziku možete da osetite jednu zemlju, a sport je nešto što ne zna za granice. Igra je pak dobrovoljna, spontana i prijatna aktivnost, koja može da pripremi čovečanstvo za rad u digitalizovanom vremenu. Veliki je značaj igre za kontinuirani napredak nauke i tehnologije. Sve te vrednosti hoćemo da podelimo s čitavim čovečanstvom, za Srbiju su svi ljudi dobrodošli, mi otvaramo i povezujemo sve četiri strane sveta”, kaže ministarka Begović.

Razigrani optimizam Beograda osvojio je i većinu zemalja članica Generalne skupštine BIE koje su izglasale poverenje Beogradu i Srbiji. Naspram igre, sporta i muzike, ostale su pomalo već istrošene teme: „Budućnost postojanja: život u harmoniji, deljenje prosperiteta” (Tajland), „Priroda + tehnologija = održiva energija (Argentina) .Zdravi ljudi, zdrava planeta: dobrobit i dobro za sve” (SAD) i „Urbana era: ka održivom gradu” (Španija).

U skladu sa onom narodnom „Zasviraj pa za pojas zadeni”, pobedničke fanfare u narednih hiljadu i kusur dana biće zamenjene tutnjavom građevinske operative i transportnih vozila, a debeli hlad na Surčinskom polju praviće – kranovi. Veliki poduhvat osim posvećenosti, agilnosti i kreativnosti zahteva i izdašno finansiranje, koje će gotovo izvesno podrazumevati i kreditne aranžmane. Prema podacima koje je u poslednjem broju časopisa „MAT” naveo ekonomista Ivan Nikolić, Kazahstan je 2017. Međunarodnu specijalizovanu izložbu u Astani finansirao sa 2,1 milijardu dolara. Prihod tokom manifestacije bio je oko 900 miliona dolara. Ekspo u Astani je imao četiri miliona posetilaca, što je i gornja granica procene za Beograd 2027. Nikolić je napomenuo i da su izložbeni paviljoni u glavnom gradu Kazahstana danas svojevrsni „grad duhova”. Takva sumorna postekspo budućnost ne bi trebalo da nas zadesi, budući da će Surčin biti nova adresa Beogradskog sajma, a da će se smeštajni kapaciteti iskoristiti za rešavanje stambenog pitanja određenih kategorija građana. Tu je i nacionalni stadion, čije su mogućnosti znatno šire od ugošćavanja „orlova”.

Uostalom, Beograd još od finala Kupa evropskih šampiona između Ajaksa i Juventusa, odigranog na Marakani 30. maja 1973, čezne da bude domaćin završne utakmice elitnog fudbalskog klupskog takmičenja. Ako je već olimpijada ostala nedosegnuti san, finalni megdan Lige šampiona na Surčinskom polju biće sasvim realna mogućnost...

Izložbe u brojkama

Specijalizovane izložbe pod pokroviteljstvom Međunarodnog biroa za izložbe BIE održavaju se od 1936, kada je domaćin bio Stokholm. Do poslednjeg izdanja u Astani 2017, međunarodne izložbe ovog tipa upriličene su 34 puta, u pojedinim periodima čak i u uzastopnim godinama. „Prazna” decenija između Astane i Beograda posledica je odustajanja Argentine od izložbe koja je ove godine trebalo da se održi u Buenos Ajresu. Domaćinstvo su dobili 2017, a 2020. su obavestili BIE da zbog pandemije i očekivane ekonomske krize nisu u mogućnosti da organizuju Ekspo.

Bugarski grad Plovdiv jedini je višestruki domaćin specijalizovanih izložbi Ekspo (1981, 1985, 1991) a po posećenosti na čelu liste je Vankuver 1986. sa 22,1 milion posetilaca. Slede ga japanski grad Cukuba 1985. (20,3 miliona) i Brizbejn 1988. (18,5 miliona).

Prema propozicijama BIE , koje važe od 1988, specijalizovane izložbe se organizuju na pet godina, maksimalna izložbena površina je 25 hektara, a trajanje je ograničeno na tri meseca. Paviljone obezbeđuje organizator, a učesnici ga prilagođavaju u skladu s potrebama. Osim država, pravo učešća imaju i međunarodne organizacije. Status nezvaničnih učesnika imaju gradovi, regioni, kompanije i nevladine organizacije.

Svetske izložbe World Expo istinski megadogađaji pod pokroviteljstvom BIE, traju šest meseci i ne postoji ograničenje izložbene površine. Organizatori u Dubaiju su ovo doslovno shvatili, pa je njihov Ekspo 2021. izgrađen na neverovatnih 438 hektara. Učesnici imaju mogućnost da sami izgrade svoje paviljone, a kada je reč o posećenosti, brojke su vrtoglavo visoke: kroz šangajski World Expo 2010. prošlo je 73 miliona ljudi, u Osaki je 1970. bilo 64 miliona posetilaca, a trećeplasirani Montreal 1967. pohodilo je „samo” 50 miliona poklonika svetskih izložbi.

Pod patronatom BIE se od 1960. održava i Hortikulturni Ekspo (ove godine u oktobru domaćin je Doha), kao i Trijenale u Milanu, kulturna manifestacija koja je od 1933. do 2022. imala 16 izdanja.