Kakvi uslovi takve i obaveze

Šahovske zvezde su u prvoj Globalnoj šahovskoj ligi imale dotle neviđene uslove. Koliko sam mogao da doznam – ugovori su inače tajni – svaki od šest timova dobio je investiciju od po najmanje tri miliona američkih dolara na period od pet godina. Godišnje, to je oko 600.000 dolara, raspoređeno na šest igrača i šahovskog trenera.

Verovatno ima i drugih ulaganja, a u pomenutu sumu nisu uračunate dodatne aktivnosti koje su vlasnici timova preuzeli: organizovanje kampova tokom godine, rad sa psiholozima, sportskim trenerima i drugi vidovi podrške izgradnji timskog duha.

– Mi smo ovome apsolutno posvećeni, vidimo to kao dugoročni projekat – kazao mi je Akaš Premzen, jedan od glavnih ljudi ekipe „Triveni Kontinental Kings”, tima koji je počeo Ligu loše, a završio na prvom mestu. Poznati holandski velemajstor (i političar) Luk van Veli, u ulozi trenera tima Triveni, potvrdio je da je pristup drugačiji nego kod standardnih liga, gde se igrači sreću uglavnom samo kada se igraju kola:

– Radili smo i pripremali se ozbiljno, na tome radimo i dalje. Ovo je ozbiljan projekat, želimo da napravimo pravi tim.

Uz nesvakidašnji dobre uslove, šahisti su imali i neuobičajene obaveze – da budu redovno dostupni medijima. Ukoliko uporedim događaj u Dubaiju sa brojnim velikim i važnim svetskim turnirima gde učestvuju najznačajnija imena, nikada ranije nisam video da su igrači bili toliko pristupačni, pa čak i raspoloženi da govore za medije.

Na primer, Magnus Karlsen, koji nije uvek voljan da izađe pred kamere i generalno žuri da ode, u nekoliko navrata mi je rekao da je u redu da nastavimo i da hoće da odgovori na još pitanja. Višvanatan Anand, koji takođe izbegava medije, čak je pristao da govori i posle bolnog poraza od Karlsena u neverovatnoj završnici, iako se videlo da mu je teško. U šahovskom svetu važi nepisano pravilo (po mom mišljenju, pogrešno) da izjave i intervjue posle partija daju samo pobednici.

Međutim, nisu svi bili voljni da prihvate medijski angažman kao uslov dobre finansijske ponude. Tako je bivša kandidatkinja za prvakinju sveta Aleksandra Gorjačkina, jedna od najjačih šahistkinja danas, odbila da učestvuje u Ligi upravo zbog uslova o medijskim obavezama.

Budući da se igralo brzo, da su cajtnoti bili česti a preokreti nagli, komentarisanje uživo bilo je kao na košarkaškoj utakmici: sa uzvikivanjem, brzim tempom prelaska sa partije na partiju, glasnim uzdasima, smehom, kricima očaja – svim emocijama koje očekujete na sportskom događaju.

Mnogim ljubiteljima klasičnog šaha se to nije svidelo. Za njih je to bila estradizacija šaha, daleko od tišine i suštine drevne igre. Međutim, upravo zahvaljujući pristupu koji je naglasio prikazivanje šaha na medijski atraktivan način, jedan turnir je uživo prenošen na sportskim kanalima više od sto zemalja, što je dotle bilo nezamislivo.

Ostaje da se saberu ukupni medijski i finansijski efekti projekta koji će trajati najmanje pet sezona. Iako je generalni direktor Globalne šahovske lige Samir Patak optimista, svestan je da mnogi izazovi još predstoje. Čim je završeno svečani zatvaranje, kazao mi je:

– Ovo je neverovatno što smo izveli. Liga je donela obećanje revolucionarne promene da šah postane privlačan svima, ne samo znalcima, pa i sponzorima. Dobro je to i za igru i za igrače, imali smo njihovu sjajnu podršku. Sada ćemo pažljivo da analiziramo rezultate, jer već planiramo sledeće izdanje.

Idućeg ponedeljka: Dobitnički plan medijskog maga