Zadužbina: pokušaj uzurpacije državne imovine

Višedecenijski pravni spor između Zadužbine Nikole Spasića i preduzeća „Jugoelektro” oko vlasništva nad delom zgrade u Ulici knez Mihailova broj 33, nikako da dobije konačan epilog.

„Iako je pravosnažnim presudom još iz 2007. godine nedvosmisleno utvrđeno da ceo objekat pripada državi Srbiji, Republički geodetski zavod doneo je 9. juna ove godine rešenje po kojem je vlasništvo nad drugim i trećim spratom sporne zgrade preneto u privatnu svojinu pomenutog preduzeća”, kazao je juče Đekić. To je i bio razlog jučerašnje konferencije za novinare koju su organizovali zaposleni u zadužbini.

„Zadužbina Nikole Spasića ima 101 godinu i jedina je ustanova takve vrste u Srbiji koja je uspela da preživi i dokaže kontinuitet rada i poslovanja do danas. Sada smo svedoci opasnosti da državna imovina može biti prodata moćnim pojedincima”, istakao je Vojin Đekić, upravitelj zadužbine.

Kako su naveli iz zadužbine, veliki srpski dobrotvor Nikola Spasić je testamentom od 9. februara 1912. godine svu svoju nepokretnu imovinu ostavio za osnivanje zadužbine pod njegovim imenom.

„Reč je o više objekata ukupne površine preko 12.000 kvadratnih metara, koje se nalaze u Beogradu u ulicama Knez Mihailovoj (brojevi 19, 33, 37, 47 i 47A), Obilićev venac broj 17, Vuka Karadžića broj 8, Kralja Petra broj 18 i Nikole Spasića broj 2 i 2A. Među njima posebno se ističe zgrada u Knez Mihailovoj broj 33, s obzirom na to da je u njoj stanovao Nikola Spasić, koja predstavlja kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju, a danas je deo sudskog spora. Imovina zadužbine nacionalizovana je 1959. godine i data je na upravljanje opštini Stari grad, koja je 19. marta 1962. godine na sednici Skupštine opštine pravo korišćenja prvog i drugog sprata, prenela na preduzeće ’Jugoelektro’”, navedeno je u materijalu koji su novinari dobili na konferenciji.

Kako je napomenuto, nakon donošenja Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, Agencija za restituciju izdala je četiri pravosnažna i izvršna rešenja kojim je ceo prostor ponovo vraćen zadužbini.

„I pored toga u katastru je ostalo zapisano da je vlasnik prvog i drugog sprata zgrade ’Jugoelektro’”, saopštila je zadužbina. Prema rečima Đekića, oni su 2005. i 2007. godine pokušali da prodaju ta dva sprata, pa je spor završio na sudu.

„Dokument koji je ’Jugoelektro’ sklopio sa opštinom Stari grad, ujedno je i jedini akt koji ova firma poseduje u vezi sa dva sprata u Knez Mihailovoj ulici. Na njemu jasno piše da imaju samo pravo korišćenja, ali ne i otuđivanja”, pojasnio je Đekić, inače pravnik po profesiji.

„Pravosnažnom presudom Prvog opštinskog suda iz 2007. godine, u parnici Republike Srbije i Gradske opštine Stari grad protiv pomenutog preduzeća, utvrđeno je da cela zgrada u Knez Mihailovoj broj 33, predstavlja državnu svojinu Republike Srbije, te da je tuženo preduzeće bilo dužno da prihvati da tužilac na osnovu presude može da uknjiži u zemljišnim knjigama i katastru, pravo vlasništva u državnoj svojini na celoj spornoj zgradi. Preduzeću ’Jugoelektro’ potvrđeno je pravo korišćenja prvog i drugog sprata, ali ne i pravo svojine”, stoji u tekstu presude koji je juče podeljen medijima. Đekić je napomenuo da je presuda Prvog opštinskog suda obavezujuća za sve državne organe.

„Katastar je dobio to rešenje koje je morao da izvrši. Uprkos tome 9. juna 2023. godine doneo je rešenje po kome se oduzima državna svojina Republici Srbiji i prenosi u privatnu svojinu ’Jugoelektra’”, rekao je Đekić, ističući da katastar nije ovlašćen da odlučuje na osnovu ugovora, te da je sud presudio da ti dokumenti ne predstavljaju validni dokaz o vlasništvu.

Novinarima je dostavljen i materijal preuzet sa sajta Agencije za privredne registre (APR), prema kojem preduzeće „Jugoelektro” trenutno ima jednog zaposlenog i već pet godina se nalazi u blokadi. U istim dokumentima piše i da su vlasnici preduzeća firme „UTP Trgovina” iz Kruševca, čiji je vlasnik „Human Art” i EURO KB iz Beograda.

„Zadužbina je podnela tužbu Upravom sudu i tražila da se poništi konačno rešenje Republičkog geodetskog zavoda. ’Jugoelektro’ i dalje izdaje prostorije iako je u blokadi. Trenutni rezultat je katastrofalan i za državu i za nas”, zaključio je Đekić.

RGZ: katastar postupio u skladu sa zakonom u slučaju Zadužbine Nikole Spasića

Republički geodetski zavod (RGZ) je povodom slučaja sporne zadužbine prekjuče objavio saopštenje na svom sajtu, koje prenosimo u celini:

„Povodom medijskih spekulacija u vezi sa upisom u katastar i Zadužbinom Nikole Spasića, Republički geodetski zavod oštro demantuje da je došlo do greške i tvrdi da je katastar postupao ispravno i u skladu sa zakonom. Predstavnici Zadužbine Nikole Spasića, u svom javnom nastupu, izostavljaju ključne informacije koje su bitne da bi se razumela problematika. Uskraćujući javnosti informacije da se u zgradi zadužbine nalazi više pravnih vlasnika, pa čak i jedno fizičko lice, kao vlasnici nad posebnim delovima objekta oni manipulišu javnošću, čime pokazuju da je u pitanju ili elementarno nepoznavanje problematike ili vrhunsko licemerstvo.

U prošlosti smo svedočili sličnim situacijama u kojima strane, koje sebe smatraju oštećenim, koriste medije da bi iznele neistine o upisu u katastar i neosnovano optužile Republički geodetski zavod. Dosadašnji slučajevi su pokazali da kada istina izađe na videlo i utvrdi se da katastar nije kriv, medijska hajka prestaje. Ovo je najbolji dokaz da je u pitanju vršenje pritiska na državu i manipulacija javnim mnjenjem.

Važno je da građani budu svesni da su ovo samo fabrikovane kampanje na koje treba da steknu medijski imunitet, i da imaju poverenje u srpski katastar koji garantuje upisanu imovinu i uživa visoki ugled u svetu agencija za katastar.

U konkretnom slučaju Zadužbine Nikole Spasića, svi upisi u katastar nepokretnosti su sprovedeni u skladu sa zakonom i propisanim procedurama. Upis je zasnovan na podacima iz Zemljišne knjige, kada su se postupci upisa vršili u sudu. Svi relevantni postupci u vezi sa ovom nepokretnošću su transparentni i lako proverljivi, što ukazuje da je ova kampanja pokušaj stvaranja pravne nesigurnosti na tržištu nepokretnosti kako bi se izvršio pritisak za ostvarivanje skrivenih ciljeva i ličnih interesa.

Važno je istaći da katastar ne utvrđuje pravo vlasništva, što je i naveo upravitelj zadužbine gospodin Vojin Đekić, već samo vodi evidenciju na osnovu priložene dokumentacije. Međutim, gospodin Đekić nastavlja sa netačnom konstrukcijom da je katastar kriv za situaciju u kojoj se našla imovina Zadužbine Nikole Spasića, što je potpuno kontradiktorno prethodnoj tvrdnji. Mogućnost da referent katastra može nekome svojevoljno prepisati nekretninu u vrednosti od 15 miliona evra spada u domen naučne fantastike u oblasti pravosuđa. Gospodin Đekić, u svojoj izjavi iznosi neistine, svestan da bi postupak tužbe zbog neosnovanih optužbi trajao dugo i da bi cela afera bila zaboravljena pre nego što bi se postigao epilog.

Republički geodetski zavod je uveren u ispravnost svojih postupaka, što je potkrepljeno činjenicom da ni gospodin Đekić, niti Zadužbina Nikole Spasića nisu pokrenuli tužbu za utvrđivanje prava vlasništva ili krivični postupak. Dosadašnja praksa je pokazala da se uglavnom podnose tužbe pred upravnim sudom koje se fokusiraju na formalnosti, kao što su greške u postupku koje nemaju veze sa suštinom prava na vlasništvo. Ove tužbe samo produžavaju postupke i stvaraju pritisak, ali ne doprinose pravičnoj presudi.

Republički geodetski zavod ostaje posvećen ispravnom sprovođenju zakona i obezbeđivanju pravne sigurnosti na tržištu nepokretnosti. Pozivamo građane da se informišu o činjenicama i da imaju poverenje u našu instituciju koja pruža pouzdane informacije i podršku u vezi sa upisom imovine.”