Ko sme da izvozi žito iz Ukrajine bez ruskog „blagoslova”

Ruski udar na Odesu pretprošle noći početak je osvete za ukrajinski napad na Krimski most dan ranije. Očekuje se da će biti još sličnih ruskih akcija koje bi trebalo da pokažu odlučnost Moskve da uzvrati na akcije Kijeva. Meta napada u ukrajinskom lučkom gradu na obali Crnog mora bili su, kako su poručili iz Ministarstva odbrane Rusije, objekti u kojima su pripremani teroristički napadi protiv Rusije bespilotnim čamcima, kao i mesto njihove proizvodnje u brodogradilištu kod Odese.

Kako je objasnio zvanični predstavnik ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov, na području Nikolajeva i Odese uništena su skladišta goriva zapremine oko 70.000 tona iz kojih se snabdevala ukrajinska vojska.

Međutim, mnogo više od ruskog napada na Odesu, svetsku javnost je uznemirilo to što je od juče prestao izvoz ukrajinskog žita koje je brodovima prevoženo iz crnomorskih luka. Kremlj je i najavio da s jučerašnjim danom obustavlja učešće u sporazumu o izvozu žita. Iz Moskve je stiglo i upozorenje da povlači ranije izdate garancije za bezbednost plovidbe.

Uz osude postupka Moskve, odmah su počele i diplomatske akcije kako bi se našao način da Ukrajinci prodaju svoje žito, a da se pritom zaobiđe Rusija.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pisao je turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu i generalnom sekretaru UN Antoniju Guteresu pozivajući ih da se nastavi s isporukama žitarica preko Crnog mora. On je u svom redovnom video-obraćanju rekao da Rusija nema pravo da određuje ko će imati dovoljno hrane i da inicijativa za žito može da funkcioniše bez učešća Moskve.

U diplomatsku ofanzivu krenuli su i Rusi. Šef diplomatije Sergej Lavrov razgovarao je o ovoj temi s turskim kolegom Hakanom Fidanom. Kako je navelo tursko Ministarstvo spoljnih poslova, Fidan i Lavrov su razgovarali o najnovijim dešavanjima u okviru Istanbulskog sporazuma o žitu. Iz ruskog MSP saopšteno je da su dvojica ministara razmotrili alternativne opcije za snabdevanje žitom zemalja kojima je to potrebno nakon raskida sporazuma o žitu. „Razmenili smo mišljenja o regionalnoj agendi s akcentom na najnovija dešavanja oko Ukrajine. Razgovarano je o rezultatima zajedničkog rada u okviru Crnomorske inicijative... Kao alternativu Crnomorskoj inicijativi, ministri su razmotrili druge opcije za snabdevanje žitom zemalja kojima je to najpotrebnije i koje ne zavise od subverzivnih akcija Kijeva i njegovih zapadnih pokrovitelja”, saopštilo je rusko ministarstvo.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je prekjuče da planira da s Vladimirom Putinom razgovara o nastavku sporazuma o žitu. Međutim, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da Putin još ne planira da kontaktira Erdogana.

Raskid sporazuma o žitu, prema njegovim rečima, nije krivica Guteresa.

„Mi visoko cenimo ulogu generalnog sekretara u zaključivanju ovih sporazuma i visoko cenimo njegove napore u pokušaju da ubedi evropske zemlje da ispune svoje obaveze. Ali, nažalost, to se nije dogodilo. Stoga je reč ’beskrupulozan’ apsolutno primenjiva na evropske zemlje”, rekao je Peskov juče novinarima.

Istakao je da je Ruska Federacija ispunila svoje obaveze i nekoliko puta produžavala ovaj dogovor, uprkos činjenici da uslovi ovih sporazuma u odnosu na Rusku Federaciju nisu sprovedeni, prenele su RIA Novosti.

Kako je ocenio, sporazum o žitu kijevski režim koristi u vojne svrhe i to je važan aspekt koji ne treba zaboraviti. Portparol Kremlja istakao je i da su se zemlje Evropske unije ponele bestidno, odbijajući da ispune uslove sporazuma. „Rusija je ispunila svoje obaveze i više puta produžavala ovaj dogovor, uprkos činjenici da uslovi sporazuma u odnosu na Rusiju nisu sprovedeni. I u ovom slučaju stav evropskih država verovatno treba nazvati besramnim”, rekao je on na konferenciji za novinare.

Ocenio je da postoje bezbednosni rizici za žitni dogovor bez Rusije, što treba uzeti u obzir, kao i da Kremlj ne zna koje su zemlje spremne da preuzmu te rizike.

Na pitanje o snabdevanju žitom siromašnih zemalja, Peskov je rekao da su najsiromašnije zemlje dobile najmanje od žitnog sporazuma i da je Rusija u kontaktu s partnerima iz Afrike u vezi s tim.

Putin je više puta isticao da je Zapad najveći deo ukrajinskog žita izvezao u svoje države, a da glavni cilj sporazuma – snabdevanje siromašnih zemalja, uključujući i afričke – nikad nije ostvaren.

Crnomorska inicijativa, koju su 22. jula 2022. potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, podrazumevala je izvoz ukrajinskog žita i hrane, kao i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, uključujući Odesu. Za koordinaciju kretanja brodova bio je zadužen Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu. Inicijativa za žito bila je sastavni deo paketa. Drugi deo, memorandum Rusija–UN, predviđao je deblokadu ruskog izvoza hrane i đubriva, a među glavnim zadacima je bilo ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke na SVIFT, obnavljanje isporuka poljoprivredne mehanizacije, rezervnih delova i servisa, obnavljanje rada amonijačnog cevovoda „Toljati–Odesa” i niz drugih mera. Kako je napomenuto u Moskvi, ovaj deo paketskog sporazuma nije sproveden.

Premijer Poljske Mateuš Moravjecki poručio je da odluka Rusije da ne prihvati produženje sporazuma o izvozu žitarica iz crnomorskih luka ne sme da utiče na destabilizaciju situacije na poljskom tržištu žitarica. „Mi ćemo pomoći EU da se ublaži ovaj globalni problem koji je izazvala Rusija”, poručio je Moravjecki na konferenciji za novinare u Briselu, preneo je Rojters.