Što više uzdržanih, veće šan­se Sr­bije

Ukoliko se neka država uzdrži od gla­sanja na Ge­neral­noj skupšti­ni UN, šan­se Sr­bije da pro­đe nje­na ini­cija­tiva da se zatra­ži mišlje­nje Me­đu­narod­nog suda pravde o legal­nosti pro­gla­šenja nezavisno­sti Ko­sova, poveća­vaju se. Po­što se uzdržani ne računaju, a njih će verovat­no biti, za srp­sku ini­cija­tivu ne mora da gla­sa 96 zemalja, odnosno polovina čla­nica ovog tela. Do­voljno je da od onih koji gla­saju bude je­dan glas više za predlog Sr­bije, kaže u raz­govoru za „Po­litiku” dr Ti­bor Va­radi, pro­fesor među­narod­nog pra­va i je­dan od zastupnika Sr­bije u spo­ru Sr­bije i Bo­sne i Hercegovine pred sudom u Ha­gu i dodaje da će za nas biti minus uko­liko se od gla­sanja uzdrži neka zemlja od koje smo oče­kivali da nas podrži.

Za­što se neke zapad­ne zemlje, pre sve­ga SAD, Fran­cuska i En­gle­ska, pro­tive ovoj ini­cija­tivi i govore o tome kao o antie­vropskom ponašanju Sr­bije?

To zai­sta ne može da se tre­tira tako. Retko o nečemu govorim tako bez rezer­ve. Fran­cuski ambasador u Uje­dinje­nim nacija­ma Mo­ris Ri­per je ipak dodao da Sr­bija ima pra­vo na to. Stvar je u tome da je tim državama nelagod­no jer ako stvar dođe pred sud ne zna se kakav stav će zau­zeti i vrlo je moguće da će reći da pri­zna­nje nije bilo u skladu sa među­narod­nim pra­vom, a to su države koje ima­ju moć i tra­diciju zasno­vanu na među­narod­nom pra­vu. Ni­je lagod­no ni pro­tiviti se toj ini­cija­tivi, jer Sr­bija nije napala oružjem Ko­sovo nego je tra­žila da konač­nu reč da među­narod­no pra­vo. Podsetio bih na Or­vela koji je napisao da je reč demokra­tija jedna od onih čiji korisni­ci strašno paze da je ne vežu za neki smi­sao, jer moćne države vole da zovu demokratskim one zemlje koje su na nji­hovoj strani. A ako bi reč vezali za neki smi­sao onda bi to bilo teško. Ako je sve „sui generis” (je­din­stveni slu­čaj), mogu da rade šta hoće.

Po­sto­ji boja­zan da bi neka zemlja mogla pod­neti amand­man na predlog Sr­bije, tako da se od suda u Ha­gu tra­ži da se izja­sni i o Ju­žnoj Osetiji?

To je zai­sta u igri. Ni­je sasvim lako reći da li nam to ide u pri­log ili ne. Ja sam bli­ži tome da bi nam to bilo od koristi. U među­vre­menu se nešto vrlo krupno desilo i u Ba­ski­ji. Do­sta tesnom veći­nom pro­šla je ini­cija­tiva da se ras­piše referen­dum koji bi mogao da vodi i do osa­mosta­lje­nja ovog dela Španije. Me­đu­tim, Ustavni sud Španije je 11. sep­tem­bra doneo odluku da referen­dum ne bi bio u skladu sa ustavom jer se o nezavisno­sti ne mogu izja­sni­ti samo Ba­ski pošto je to stvar svih gra­đa­na Španije. Ni­je teško povući paralele sa Ko­sovom

(/slika2) Ko­liko to ide nama u pri­log?

Lo­gič­no bi bilo da to poja­čava našu argumen­taciju jer ima više sličnih situa­cija u sve­tu pa je i potre­ba da se zau­zme načelan stav veća. Me­đu­tim, velike sile su uvek hte­le da za sebe rezer­višu mogućnost da slične stvari tre­tiraju na raz­ličiti način. I zbog toga se insisti­ra na tome da je Ko­sovo je­din­stven slu­čaj. Ne­što bla­žom retorikom, ali je i Ru­sija rekla za Osetiju i Ab­haziju da su je­din­stven slu­čaj.

Na­ma bi bilo u interesu da se tu upletu Osetija i možda Ba­ski­ja te da sud zau­zme načelan stav.

Da li je moguće da sud zau­zme stav koji neće nedvo­smi­sle­no dati za pra­vo ni Sr­biji ni onim zemlja­ma koje su pri­zna­le Ko­sovo?

Ukoliko ini­cija­tiva dođe pred sud, šan­se Sr­bije su velike. Mo­guće je, među­tim, i to da sud zau­zme sta­novište koje nije sasvim jednosmi­sle­no. Pi­tanje koje mi posta­vlja­mo je­ste ja­sno, ali ne tre­ba zaboraviti ni da pitanje koje ide pred sud ne mora biti ono koje smo mi predložili nego koje će na kra­ju da for­muliše Ge­neral­na skupšti­na. Pi­tanje može da ostane sa fokusom samo na Ko­sovu, a može da bude i načel­nije i da obu­hva­ti i Ju­žnu Osetiju i Ba­ski­ju. To bi poveća­lo šan­se da pitanje pro­đe na Ge­neral­noj skupšti­ni.

Ko­liko je opa­sna naja­va ministra Je­remića da pri­hva­tamo odluku suda kakva god bila, koliko nam to vezuje ruke u daljoj bor­bi za Ko­sovo?

To je verovat­no poja­čalo našu poziciju, ali nosi i određe­ni rizik Treba reći i to da je dija­pazon mogućih poteza Sr­bije, ako isklju­čimo oružje, vrlo uzak. Na sto­lu su bile i tužbe i to nije antie­vropski, to je pravni put, ali i tužba ne bi ima­la za posle­dicu vra­ća­nje Ko­sova u okrilje Sr­bije. Ukoliko bi se tužba završila uspehom ima­la bi politič­ko-pravni efe­kat, ali ipak stav ima ja­ču sna­gu. Dramatič­na je raz­lika kada Ko­štu­nica, Ta­dić, Je­remić ili Cvet­ković kažu da je pro­gla­šenje nezavisno­sti mimo među­narod­nog pra­va, i kada to kaže Me­đu­narod­ni sud pravde.