„Sporazum o žitu” je obesmišljen

Specijalno za „Politiku”
U pojedinim srpskim medijima najavljena je za blisku budućnost konferencija za štampu ukrajinske ambasade u Beogradu, na kojoj je planirano da se razmotre posledice neproduženja Istanbulskih sporazuma od 22. jula 2022. godine (tzv. sporazuma o žitu) od strane Ruske Federacije.

Nije teško pretpostaviti da će se na događaju čuti neadekvatna tumačenja onoga što se dešava. Da bi se srpskoj javnosti prenela objektivna i fer slika situacije, smatramo važnim da se istaknu razlozi za prinudno obustavljanje žitnog „paketa”.

Prvo. Nijedna od pet odredbi, predviđenih Memorandumom Rusija-UN o normalizaciji ruskog izvoza poljoprivrednih proizvoda i đubriva, nije sprovedena. Režim Zelenskog i „kolektivni Zapad” jednostavno ignorišu ovaj – veoma značajan – deo sporazuma (tamo je, kao što svi znamo, nagomilano bogato iskustvo neispunjavanja međunarodnih obaveza). Ometaju se čak i isključivo humanitarne akcije – na primer, od 262.000 tona mineralnih đubriva koje je Rusija izdvojila kao donaciju za najnerazvijenije zemlje, samo dva kontingenta (55.000 tona) stigla su do krajnjih korisnika. Ostatak je blokiran u evropskim lukama. Čak i ne govorimo o ponovnom povezivanju specijalizovane ruske banke na sistem SVIFT i isporukama amonijaka iz Rusije.

Drugo. Suprotno glavnom cilju Istanbulskih sporazuma – omogućavanju globalne prehrambene bezbednosti – bez preterivanja, lavovski deo tereta je poslat u zemlje s višim nivoom prihoda (uključujući zemlje članice Evropske unije). Razmislite o tome: reč je o 26,3 od 32,8 miliona tona – više od 70 odsto hrane izvezene iz Ukrajine tokom sprovođenja „Crnomorske inicijative”! Udeo najnerazvijenijih zemalja nije činio ni tri odsto ovog obima. Zaključak je veoma jednostavan: Zapad i kijevski režim, koji je pod njegovom potpunom kontrolom, cinično su humanitarni poduhvat stavili na komercijalne osnove.

Treće. Pod maskom humanitarnog koridora otvorenog u okviru „Crnomorske inicijative”, u Kijevu nisu prestajali s provokacijama i pokušajima napada na ruske civilne objekte. U poslednjem terorističkom napadu, 17. jula ove godine, dve osobe su poginule na Krimskom mostu, a njihova maloletna ćerka je povređena.

Sve u svemu, „sporazum o žitu” u ovoj fazi je obesmišljen – pod njegovim okriljem se uopšte ne obezbeđuje prehrambena sigurnost, već se pune novčanici i vrše teroristički napadi. Svi ruski argumenti i utemeljeni zahtevi odmah se odbacuju. Sekretarijat Ujedinjenih nacija ćuti. Ruska Federacija, kao što je više puta naglašeno na svim nivoima, spremna je da se vrati sporazumu, ali samo uz uslov konkretnih koraka za njegovu izbalansiranu implementaciju od strane EU i SAD, kad se uklone veštačke prepreke za izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva u inostranstvo. Uprkos sankcijama, Moskva će nastaviti isporuke hrane, uključujući i donacije. Kako je predsednik Rusije Vladimir Putin naglasio u nedavnom programskom članku za Drugi samit Rusija-Afrika, koji se održava u Sankt Peterburgu, ove godine očekujemo rekordnu žetvu.