Vanredne mere na Volstritu

Američki Kongres, Ministarstvo finansija SAD i Uprava federalnih rezervi (Centralna banka SAD) pribrali su se u četvrtak uveče od siline tekućeg košmara na Volstritu i do kraja iduće sedmice najavili set jedinstvenih zakona za dalje poslovanje finansijskog tržišta Amerike.

Odluka američkog Kongresa da se umesto najavljenog raspusta zbog predizborne kampanje uključi u akciju stabilizacije finansijskog tržišta izazvala je primetno olakšanje na berzama širom sveta, koje pomno prate najnoviji čin krize izazvane lanjskim krahom hipotekarnog tržišta SAD. Na većini evropskih berzi vrednost akcija zabeležila je rast, dok je cena lake američke nafte sa oktobarskim datumom isporuke ponovo postigla cenu iznad 100 dolara.

Optimizam zbog prvih pozitivnih vesti sa zapadnih berzi u poslednjih sedam dana pomutila je ipak procena Međunarodnog monetarnog fonda Džona Lipskog da je „većina nacionalnih ekonomija u fazi stagnacije ili pada”.

U međuvremenu, u najnovijoj konsolidaciji akcije, Ministarstvo finansija SAD ponudilo je juče privremene – jednogodišnje garancije Otvorenim fondovima tržišta novca koji raspolažu fantastičnom sumom od oko 3.500 milijardi dolara – što je više od polovine vrednosti depozita u američkim bankama. Centralna banka SAD najavila je da će plasirati još oko 50 milijardi dolara u Zajednički fond iz koga bankama, koje se prethodno uz naknadu učlane u taj krug, odobrava sredstva za slučaj krize. Istovremeno, Američka komisija za hartije izdala je istovremeno privremenu zabranu spekulativne prodaje akcija 799 finansijskih institucija. Po novom, svi veliki institucionalni investitori dobili su obavezu da finansijskim vlastima SAD dodatno prijavljuju svaki pokušaj spekulativne prodaje akcija javnih akcionarskih društava.

Široka zabrana spekulativne prodaje akcija je iznuđeni potez bez presedana u praksi američkog berzanskog poslovanja, upozoravaju agencije. Odluka o privremenoj rampi dugo popularnoj berzanskoj tehnici kupoprodaje akcija povučena je upravo zbog sumnje zvaničnog Vašingtona – da specifična vrsta spekulativne prodaje akcija pod imenom „šort seling” doprinosi tekućem, dramatičnom obezvređivanju cena akcija na američkom i svetskom tržištu, navodi „Vašington post”.

U praksi, brokeri „tipuju” da će određene akcije pojedinih kompanija, banaka, osiguravajućih društava... od nekog proizvoljno izabranog trenutka nadalje gubiti na vrednosti. Gurajući kladionicu na berzi da sledi pad vrednosti tih akcija, spekulanti kreću da pozajmljuju određeni broj takvih akcija i smesta daju nalog za njihovu prodaju. Ako klađenje prođe, naime ako cena prozvanih akcija stvarno padne, spekulanti ih potom kupuju po nižoj ceni, vraćaju prvobitnom vlasniku – isforsiranu razliku u ceni, dakako, stavljaju u svoj džep.

Berzanska tehnika „šort selinga” i njene katastrofalne posledice po vrednost nekih od vodećih američkih finansijskih institucija u poslednjoj godini dana nagnali su republikanskog predsedničkog kandidata Džona Mekejna nedavno da zapreti da će „zaustaviti kazino na Volstritu”.

Činjenica da je Centralna banka SAD od prvih vesnika bankrota četvrte američke investicione banke „Braća Liman” i prisilne nacionalizacije vodećeg osiguravajućeg društva „Ameriken internešenel grup” plasirala preko 300 milijardi dolara na uznemireno finansijsko tržište – razlog je što globalne berze iskazuju oprezni optimizam da će najavljene mere iduće sedmice efektno obuzdati tekuću finansijsku krizu.

Odakle potiču ogromne sume novca koje je Centralna banka SAD poslednjih dana plasirala na američko finansijsko tržište, pita se „Internešenel Herald tribjun”.

Svetske berze trenutno ne traže taj odgovor, životno zainteresovane za uspeh najavljenog Polson-Bernankeovog plana „snažne podrške” za oporavak američkog finansijskog sistema sa kojim su sudbonosno povezane.