Svetski fond za zaštitu prirode: Od sutra živimo na kredit na račun prirode

Svetski fond za zaštitu prirode danas je upozorio da čovečanstvo od sutra živi na kredit na račun prirode jer tada godišnja potražnja i potrošnja prirodnih resursa prekorači sve ono što Zemlja može da proizvede ili obnovi tokom cele godine.

„To se događa zato što emitujemo više ugljendioksida u atmosferu nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da se obnove i sečemo šume neplanski i pre nego što mogu ponovo da izrastu. Posledice su ekstremni toplotni talasi, nezaustavljivi šumski požari, razorne poplave i dramatične suše koji se sve češće događaju širom sveta”, navodi se u saopštenju Ve-Ve-EF Adrija. Global Futprint Netvork svake godine izračuna Dan ekološkog duga koristeći podatke o nacionalnom otisku i biokapacitetu.

„Dok se 2. avgusta obeležava globalni Dan ekološkog duga, u naš region je zakoračio mnogo ranije. Najpre u Sloveniju 18. aprila, pa u Crnu Goru 17. maja, zatim u Hrvatsku i BiH 29. maja, Severnu Makedoniju 6. jula, Srbiju 8. jula, a u Albaniju će stići 3. novembra. Očigledno, u regionu živimo na kredit i tako oduzimamo prirodu budućim generacijama”, istakao je Ve-Ve-EF.

Dodaje se da su resursi koje priroda poklonila ljudima već potrošeni, a ako se to može smatrati napretkom, ove godine je to na globalnom nivou pet dana kasnije u odnosu na prošlu, ali je situacija u regionu ista kao i 2022. godine.

„Pohvalno je da ne nazadujemo, a sigurno moramo da uložimo mnogo veće napore bilo u pogledu smanjenja dekarbonizacije, bilo u odgovornijem ekonomskom poslovanju, kako bismo u nekom trenutku videli napredak. Želimo da ostvarimo cilj UN-ovog Međuvladinog panela o klimatskim promenama IPČR o smanjenju emisije ugljendioksida za 43 odsto do 2030. na svetu (u poređenju s 2019. godinom), a da bismo to uradili potrebno je da pomerimo Dan ekološkog duga za 19 dana unapred svake godine tokom narednih sedam godina”, istakla je Aleksandra Ugarković iz Ve-Ve-Ef Adrije.

Svetska organizacija koja se bavi zaštitom prirode je predočila da postoje rešenja za smanjenje ekološkog prekoračenja i jačanje biološke obnove, koja bi mogle da pomere Dan Ekološkog duga značajno.

Platforma prikazuje brojne tehnologije, strategije vlada, javne politike i najbolje prakse građanskih inicijativa i akademske zajednice. Tako bi povećanje izvora električne energije s niskim učešćem ugljendioksida na svetskom nivou sa sadašnjih 39 odsto na 75 odsto, pomerilo ovaj dan za 26 dana unapred.

Ukoliko bi se za 50; odsto smanjilo bacanje hrane, dobilo bi se 13 dana, a zamenskom planskom sadnjom drveća još dodatnih 2,1 dan.

„Svetski čelnici moraju da iskoriste svoju političku moć kako bi naglasili da je postojeća ekološka situacija hitna i da tako postave trasu ka održivoj budućnosti. EU je nedavno tesnom većinom izglasala Zakon o obnovi prirode i to je jedan od načina, a sve ovo Srbiju tek čeka kao zemlju kandidata. Iako, logički posmatrano, priroda je priroda i važno je da o njenom očuvanju brinemo nebitno da li jesmo ili nismo članice Evropske unije. To treba svima da bude prioriet, a posebno političarima koji zaštitu prirode treba da uvrste u sve državne politike”, ocenila je Ugarković, prenosi Beta.