„Blumberg”: Raspada se Makronova afrička strategija

Pre samo dve nedelje Ketrin Kolon, francuska ministarka spoljnih poslova u   prestonici Nigera Nijameju obećala predsedniku Mohamedu Bazumu finansijsku pomoć, ističući značaj ove zemlje kao ključnog partnera Francuske.

U međuvremenu u Nigeru je izveden državni udar, Bazum je uhapšen, a Makronova strategija za Afriku je u potpunom rasulu. Francuska se danas bori da ubedi države u tom afričkom regionu da im prisustvo bivše kolonijalne sile može doneti nešto dobro, piše američki „Blumberg".

U stvari Francuskoj je mnogo značajniji Niger koji, ne samo što je zadržao bliske poslovne i kulturne veze sa bivšom metropolom, već je postao i glavna baza za francuske trupe koje se bore protiv radikalnih islamista u Africi.

Svega nekoliko dana nakon što je počeo konflikt u Ukrajini, francuske snage su se povukle iz Malija.

Pariz se suočio sa protestima zbog svog prisustva u bivšim kolonijama. Sada je prisiljen da posmatra kako raste značaj Rusije u onome što je tradicionalno bilo deo francuske sfere uticaja, napominje "Blumberg".

„Francuzi moraju da ćute, da ćute što je više moguće. Svaka reč koju izgovore koristi se protiv njih", tvrdi Musa Mara, koji je bio premijer Malija pod u vreme kada je predsednik bio Ibrahim Kejt koji je 2020. godine zbačen s vlasti.

Nakon što im je zatvaranje vazdušnog prostora u Nigeru onemogućilo da sami napuste ovu afričku zemlju, francuska vlada je u utorak saopštila da se priprema da evakuiše francuske građane i druge Evropljane.

Makron je očekivao da će preoblikovati francusku strategiju u pod Sahari, sušnoj oblasti koja se proteže kroz nekoliko zapadnoafričkih zemalja. Ovaj region se već neko vreme nalazi u centru ambicija Emanuela Makrona, koji tvrdi da želi da izgradi most između razvijenih nacija i zemalja Globalnog juga.

Nova vojna hunta u Nigeru, samo nekoliko časova posle državnog udara,  optužila je Pariz da planira vojnu intervenciju kako bi vratila Bazuma na vlast, što zvanična Francuska poriče.

Francuska koja ima 1.500 vojnika stacioniranih u Nigeru, suspendovala je pomoć koja je prošle godine iznosila 120 miliona evra (132 miliona dolara) i upozorila da će odgovoriti ukoliko neki od njenih građana bude napadnuti.

Rim Momtaz iz Međunarodnog instituta za strateška istraživanja sa sedištem u Parizu kaže da se pojavljuje ustaljeni obrazac prema kojem su državni udari u Maliju, Burkini Faso i, sada, Nigeru, praćeni napadima na ambasade Francuske, zahtevima za povlačenje trupa i isticanjem ruskih zastava.

Mali, takođe bivša kolonija, poslednjih dana je ukinuo francuski jezik kao službeni.

Državni udari stvaraju pojas zemalja pod vojnom upravom, koji se proteže od Atlantskog okeana do Crvenog mora, od kojih je većina bliža Rusiji nego Zapadu.