Kijev i Varšava zaoštrili odnose, nije u pitanju samo „nezahvalnost”

I šta bi, na svetlo dana isplivalo je „međusobno nerazumevanje, uprkos vojevanju na istoj strani: Poljska je danas pozvala na razgovor ukrajinskog ambasadora u Varšavi, kao odgovor na „komentare predstavnika ukrajinskih vlasti”, saopštilo je poljsko Ministarstvo spoljnih poslova. U saopštenju nije precizirano na koje komentare se to odnosi, navele su agencije.

Ranije danas, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor ambasadora Poljske u Kijevu zbog „neprihvatljivih komentara” Marcina Pržidača, savetnika za spoljnu politiku poljskog predsednika Andžeja Dude. „Tokom sastanka je naglašeno da su izjave o navodnoj nezahvalnosti Ukrajinaca za pomoć Poljske neistinite i neprihvatljive”, saopštio je portparol ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Oleh Nikolenko.

Ukrajina želi da Poljska žrtvuje svoje poljoprivredno zemljište za njeno dobro, rekao je Jan Kšištof Ardanovski, bivši ministar poljoprivrede zemlje u intervjuu za portal "Fronda".

„Veoma sam razočaran promenom retorike ukrajinskih političara, na čelu sa predsednikom Vladimirom Zelenskim, koji počinju da reže na Poljsku jer pokušava da zaštiti svoje interese. Pružili smo Ukrajini ogromnu pomoć, možda čak i više od onoga što smo mogli sebi da priuštimo", rekao je on.

Prema rečima bivšeg ministra, kijevske vlasti pokušavaju da unovče svoju „tragediju" kako bi se učvrstile na poljoprivrednom tržištu EU pod posebnim uslovima.

Dok ruske obaveštajne službe od samog početka rata upozoravaju na pretenzije Poljske na zapadni deo Ukrajine, otvaraju se sve ozbiljnije pukotine u savezništvu Varšave i Kijeva. Iako ih ujedinjuju bliski odnosi s Vašingtonom i namera da oslabe Rusiju, Poljaci i Ukrajinci imaju veoma opterećujuću prošlost koja datira od Drugog svetskog rata.

Recimo, zahtev poljskog premijera Mateuša Moravjeckog da se sa tviter naloga Vrhovne rade ukloni objava povodom rođendana Stepana Bandere, vođe nacističke Organizacije ukrajinskih nacionalista (UPA), pokrenuo je brojne reakcije i pokazao da Poljaci nisu zaboravili zverstva koja su u Galiciji počinile Banderine pristalice.

Poljska i Ukrajina nikada se neće u potpunosti pomiriti dok ne budu pronađeni i sahranjeni svi Poljaci koje su ubili ukrajinski nacionalisti tokom Drugog svjetskog rata, izjavio je nedavno predsednik poljske Vlade Mateuš Moravjecki na obeležavanju 80 godina od masakra u Voliniji.

"Taj zločin je bio tako jedinstven da se mora nazvati pravim imenom, a to je genocid", rekao je Moravjecki tokom komemoracije u Varšavi.

On je istakao da neće biti konačnog poljsko-ukrajinskog pomirenja dok ne budu pronađeni svi posmrtni ostaci i dok im ne bude odata počast.

Prema podacima Poljske, više od 100.000 Poljaka ubijeno je u masakrima koje su počinili ukrajinski nacionalisti od 1943. do 1945. godine. Hiljade Ukrajinaca, takođe, ubijeno je u odmazdama.

Oblast u kojoj su se dogodili pokolji nad Poljacima naseljavali su i Poljaci i Ukrajinci.

Ukrajina ne prihvata tu ocenu i često govori o tim događajima kao o poljsko-ukrajinskom sukobu koji je pogodio obje nacije.

Parlament Ukrajine usvojio je prošlog leta zakon kojim se izjednačavaju prava poljskih državljana sa onim koja uživaju državljani Ukrajine.

Konkretno, da rade bez dozvole, da postanu poreski rezidenti, da se obrazuju, leče i steknu pravo na korišćenje ukrajinskih socijalnih programa. Ovaj zakon donet je tada na predlog predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, u znak zahvalnosti šta sve Poljska čini i daje Ukrajini. Pružena ruka koja Poljake baš i nije preterano obradovala. U ratnim uslovima to im malo znači.

Poseta Vladimira Zelenskog Poljskoj početkom aprila ove godine mogla je da bude povezana sa tajnim planom dve države da stvore konfederaciju, ocenjivali su pojedini ruski eksperti, komentarišući ujedno i najave ukrajinskog predsednika da granica između Poljske i Ukrajine u budućnosti neće postojati.

Stručnjaci smatraju da je poseta Zelenskog Varšavi veoma lukav potez za spasavanje zapadne Ukrajine, pod okriljem te konfederacije.

S druge strane, to se uklapa i u ambicije Varšave, koja sa Vašingtonom, kuje planove za uspostavljanje vojno-političke kontrole nad „istorijskim posedima" u Ukrajini. Prema podacima ruskih obaveštajnih službi, Poljska se sprema da zauzme teritorije u zapadnoj Ukrajini.

Zelenski je tokom posete Varšavi saopštio da granica između Poljske i Ukrajine neće postojati. Prema njegovim rečima, u budućnosti neće biti granica između dva naroda: političkih, ekonomskih i – što je veoma važno – istorijskih. On je time faktički samo ponovio izjavu poljskog predsednika Andžeja Dude, koji je takođe ranije rekao da „neće biti granica između dve države“.

Ali, evo četiri meseca kasnije, dve vlade upućuju jedna drugoj note, pozivaju ambasadore na razgovor i opomenu, a to diplomatskim rečeno, znači da odnosi mogu „da budu puno puno bolji”. Rane, stare i nove, bole i zatežu odnose. Neko to podstiče, nekima dobro dođe, a nekima baš i ne.