Što ne može privreda, može inflacija i kurs

Inflacija i, bezmalo, fiksni kurs dinara ulepšavaju sliku naše ekonomije. Dokle će, videćemo. Kurs dinara još odoleva. Inflacija zvanično pada, ali to slabo ko primećuje. Zasad su oboje na visokom nivou i daju pun doprinos našem uspehu.

Evo kako to izgleda. Privreda je za poslednje tri godine realno povećala bruto domaći proizvod (BDP) za devet odsto. U 2020. godini, zbog pandemije, desio se pad BDP-a za 0,9 odsto, u sledećoj godini rast od fantastičnih 7,5 odsto i u 2022. godini samo 2,3 odsto ili za trećinu manji od EU proseka u toj godini. Međutim, u tekućim cenama, znači uz inflaciju, BDP je uvećan za 31 odsto, a zahvaljujući nepromenjenom kursu dinara u tom periodu, toliko je porastao i u evrima i stigao do 60,3 milijarde evra. Sve su prilike da će i ovogodišnji rast u evrima biti oko 14 odsto, uprkos lošim izgledima u pogledu realnog rasta.

Uz to inflacija povećava i iznose budžetskih prihoda, posebno od PDV-a i akciza što budžet čini nezavisnijim od realnog rasta BDP-a. Tako je u ovoj godini, i pored nezadovoljavajuće privredne aktivnosti, trenutni deficit budžeta znatno manji od planiranog, što, kažu državni čelnici, otvara prostor za povećanje plata i penzija, pa i drugih davanja, sve zarad podizanja potrošnje i privredne aktivnosti.

A evo kako bi to izgledalo bez ovolike inflacije i sa drugačijim kursem. 2018 i 2019. godine je ostvaren realan rast BDP-a od 4,4 odnosno 4,2 odsto, što je znatno više od prosečnog rasta u poslednjih deset godina, od 2,7 odsto. Ali džaba, „podbacila” je inflacija, pa je rast BDP-a u tekućim cenama iznosio svega 6,6 odnosno 6,8 odsto. Toliko je rastao i u evrima. Da je prosečna inflacija i dalje ostala na prethodnom nivou, od oko dva odsto, a nekim slučajem kurs dinara ostao na nivou s početka 2017. godine, od 124 dinara za jedan evro, naš prošlogodišnji BDP bi iznosio 50,5 umesto 60,3 milijarde evra.

Prethodna i ova godina pokazuju da sa visokom inflacijom raste i javni dug koji će za te dve godine, sve su prilike, porasti sa 30 na oko 38 milijardi evra. Ali kao da nadležne ne brine što dug raste u apsolutnom iznosu. Tu su inflacija i kurs koji obezbeđuju još viši rast BDP-a u evrima, pa će učešće javnog duga u odnosu na BDP biti manje nego kad je dug iznosio 30 milijardi evra. Trenutno je ispod 52 odsto očekivanog ovogodišnjeg BDP-a, s čime se malo koja zemlja u Evropi, a i šire, može pohvaliti.

Što se sadašnjeg kursa dinara tiče, logično bi bilo da mu smeta velika inflacija. Ali to za naš dinar ne važi. Miruje i pored natprosečne inflacije, rasta kamata, usporavanja privredne aktivnosti i viših troškova deviznog zaduživanja. Što znači da kurs dinara ne zavisi od tih faktora, kao, uostalom, ni od stanja ukupne ekonomije. Zavisi od visokih deviznih priliva po osnovu stranih direktnih investicija, doznaka iz inostranstva i visokog deviznog zaduživanja, koji dižu ponudu deviza iznad tražnje za devizama. Znači, kurs zavisi od faktora koji su, faktički, posledica ozbiljnih defekata naše ekonomije, tj. deficita domaćih investicija, velike emigracije i skromnog budžetskog kapaciteta naspram nerealnih ambicija u pogledu infrastrukturnih investicija.

Ako sadašnji kurs opstane, dugoročno gledano, nije dobro za ekonomiju i realan privredni rast, za šta već imamo potvrdu. Ma koliko da su nam i izvoz i uvoz malo osetljivi na promenu kursa, važeći kurs ipak destimuliše izvoz i ohrabruje uvoz, ide naruku deviznim dužnicima i ohrabruje devizno zaduživanje. Opstanak mu zavisi od buduće izdašnosti pomenutih deviznih priliva. Izvesno je da ćemo sa javnim dugom ubrzo udariti u plafon, što bi onemogućilo dalje zaduživanje i zaustavilo javne investicije, zasnivane, uglavnom, na zaduživanju. Za ostala dva devizna priliva je nezahvalno prognozirati, mada je verovatniji njihov postepeni pad, od rasta ili mirovanja na dostignutom nivou.

Ako ne istrajemo na sadašnjem kursu, što nije isključeno, brzo bi videli koliko je važeći kurs dinara doprinosio boljem izgledu naše ekonomije od stvarnog. Shvatili bi koliko smo daleko od ekonomije od koje zavisi i kurs dinara i inflacija, a ne obrnuto. Na sreću, još postoje šanse za bolju ekonomiju, samo još da shvatimo da je sadašnja neodrživa, osim uz visoku cenu.

Ekonomista