Sombor – grad po meri svojih žitelja

Sombor – Kada grad želi da bude po meri svih građana, onda mora da učini i korak više i da misli i na one sugrađane koji imaju specifične potrebe. Nakon što je u Somboru napravljeno inkluzivno igralište za decu, sada je došao red i na novi pomak – otvaranje inkluzivnog prostora prilagođenog svim kategorijama osoba sa invaliditetom.

Upravo to je tema nove akcije „Za Sombor – baš po meri” koju sprovodi Udruženje Ahondroplazija Srbija, sa svojom lokalnom organizacijom u gradu, a partneri su im Udruženje za pomoć MNRO Sombor, dok se sve odvija uz podršku AKT projekta. „Zajedno za aktivno građansko društvo – AKT” jeste projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. Ovaj projekat sprovode dve navladine organizacije „Helvetas Svis Inkorporejšn” i Građanske inicijative.

„Naglasak je na funkcionalnosti i dostupnosti”, objašnjava za „Politiku” Milan Grahovac, predsednik Udruženja Ahondroplazija Srbija.

Grahovac govori o tome da  nastoje da u Somboru opreme i formiraju inkluzivni prostor koji bi bio dostupan i osobama izuzetno niskog rasta, kao i osobama sa različitim vrstama invaliditeta. To bi bio prostor za druženje, okupljanje, za radioničke aktivnosti, ali isto tako, bio bi otvoren i za sve građane koji bi imali prilike da vide, a možda i kupe neke od suvenira koje nastaju kroz radionice i aktivnosti ovih udruženja.

Grad Sombor je izašao u susret molbi ovih udruženja i ustupio im na korišćenje prostor nekada popularne picerije „Čelzi”. Reč je o gradskom vlasništvu nad oko 60 kvadratnih metara, sa lepim unutrašnjim dvorištem, koji ipak traži prilagođavanje novoj nameni. Grad je, sa svoje strane, najavio da je spreman da izgradi i pristupnu rampu za korisnike u kolicima. Takođe, kao udruženje plaćaju petinu komercijalne cene prostora.

„Naši prvi planovi su bili samo da uredimo prostor i procena je bila da je za projekat i osnovne radove potrebno oko 850 hiljada dinara. međutim, ukoliko želimo da ovaj novi društveni prostor bude zaista inkluzivan i prilagođen korisnicima, potrebno je, prema prvim procenama, uložiti oko dva miliona dinara” objašnjava Grahovac,

Zbog toga je i pokrenuta akcija upoznavanja građana sa potrebom otvaranja budućeg inkluzivnog prostora, ali i skretanja pažnje na svakodnevne realne probleme koje imaju. Njegovi budući korisnici. To je i jedan od načina da se podigne svest u društvu na postojanje malih marginalnih grupa i njihovih potreba.

„Ahondroplazija je izuzetno retko stanje, a ujedno je i retka genetska bolest kostiju. Osobe izuzetno niskog rasta imaju i druge tegobe koštanog sistema. Međutim, u svakodnevnom životu oni su sreću sa nizom teškoća, poput toga da nam je nedostupan svaki bankomat, da je i administrativni rad za nas problem zbog neodgovarajuće visine kancelarijskog nameštaja, da su nam nedostupni mnogi aspekti socijalnog života. U većini zemalja u svetu to se smatra telesnim oštećenjem 100 odsto, mi smo sada ušli i u Pravilnik o telesnim oštećenjima, ali i pored našeg zahteva da se to primeni i kod nas, ostavljeno je da lekari – veštaci procene raspon oštećenja od 30 do 100 odsto na osnovu funkcionalne onesposobljenosti”, navodi Grahovac samo neke od problema sa kojima se suočavaju.

Dodaje da su njihove aktivnosti u Somboru naišle na razumevanje i podršku, zbog toga se nadaju da bi do kraja godine mogli da urede svoj prvi inkluzivni prostor u gradu.