Ni­ger pre­ki­nuo voj­nu sa­rad­nju s Fran­cu­skom

Voj­na hun­ta u Ni­ge­ru dra­ma­tič­no je ju­če za­o­štri­la od­no­se sa za­pad­no­a­frič­kom gru­pa­ci­jom EKO­VAS, jed­na­ko kao i s biv­šim ko­lo­ni­jal­nim uprav­ni­kom Fran­cu­skom. I to sa­mo tri da­na uoči is­te­ka re­gi­o­nal­nog ul­ti­ma­tu­ma da vra­ti na vlast svrg­nu­tog pred­sed­ni­ka Mu­ha­me­da Ba­zu­ma ili se su­o­či s mo­gu­ćom voj­nom in­ter­ven­ci­jom.

Voj­ska Ni­ge­ra će „sme­sta i od­luč­no dej­stvo­va­ti pro­tiv bi­lo ka­kve agre­si­je ili po­ku­ša­ja agre­si­je na na­šu ze­mlju”, po­ru­čio je Ab­durh­man Ta­ji, vo­đa voj­nog pu­ča, EKO­VAS-u, či­ji voj­ni pred­stav­ni­ci još ni­su do­ne­li od­lu­ku da li će mo­žda već u ne­de­lju po­sla­ti re­gi­o­nal­ne tru­pe u Ni­ger. Da pu­či­sti ne ce­ne pre­vi­še EKO­VAS vi­dlji­vo je i iz či­nje­ni­ce da je vi­so­ka de­le­ga­ci­ja te re­gi­o­nal­ne gru­pa­ci­je, ko­ja je pri­sti­gla u Ni­ger u če­tvr­tak uve­če na pre­go­vo­re sa voj­nom vla­šću, vra­ti­la u Abu­džu neo­ba­vlje­na po­sla i to sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti po­što je sle­te­la u Nja­mej. Na­i­me, pre­go­va­ra­či EKO­VAS-a ni­su do­bi­li pri­li­ku da se sret­nu ni s li­de­rom pu­ča, kao ni sa svrg­nu­tim pred­sed­ni­kom Ba­zu­mom. Isto­vre­me­no, Ta­ji je u če­tvr­tak ka­sno uve­če ob­ja­vio da Ni­ger po­ni­šta­va pet spo­ra­zu­ma o ar­mij­skoj sa­rad­nji s Fran­cu­skom (pot­pi­sa­nih od 1977. do 2020. go­di­ne), me­đu ko­ji­ma su oni ko­ji de­fi­ni­šu pri­su­stvo gal­skog voj­nog per­so­na­la u Ni­ge­ru.

Zva­nič­ni Pa­riz od­bio je ju­če da pri­hva­ti ovu od­lu­ku Nja­me­ja, na­vo­de­ći da su ta­kvi even­tu­al­ni po­te­zi u ru­ka­ma „le­gi­tim­ne vla­sti” Ni­ge­ra. De­mon­stran­ti u Nja­me­ju zah­te­va­li su hi­tan od­la­zak fran­cu­skih i dru­gih stra­nih tru­pa iz Ni­ge­ra. U me­đu­vre­me­nu, voj­ni re­žim je po­vu­kao do­sa­da­šnje am­ba­sa­do­re Ni­ge­ra iz Ni­ge­ri­je, Fran­cu­ske, SAD i To­goa i pre­ki­nuo rad do­pi­sni­šta­va Ra­dio Frans en­ter­na­si­o­na­la i Fran­sa 24 u toj dr­ža­vi Sa­he­la.

Da li će EKO­VAS do­ne­ti od­lu­ku da voj­no in­ter­ve­ni­še u Ni­ge­ru, osta­je da se vi­di. Za sa­da, Se­ne­gal je pr­va za­pad­no­a­frič­ka dr­ža­va ko­ja je iz­ra­zi­la sprem­nost da – ako EKO­VAS odo­bri – po­ša­lje svoj voj­ni kon­tin­gent pro­tiv voj­ne hun­te u Ni­ge­ru.

„U re­gi­o­nu je mno­go voj­nih uda­ra, ovaj u Ni­ge­ru je već pre­vi­še”, ob­ja­vi­la je mi­ni­star­ka spolj­nih po­slo­va Se­ne­ga­la Aji­ša­te Tal Sal. Ka­ko je ras­po­lo­že­nje Ni­ge­ri­je, ključ­ne re­gi­o­nal­ne si­le u za­pad­noj Afri­ci, pre­ma voj­noj in­ter­ven­ci­ji u Ni­ge­ru, još je ne­iz­ve­sno. Ina­če, Bo­la Ti­nu­be, no­vi pred­sed­nik Ni­ge­ri­je, pri­li­kom pre­u­zi­ma­nja funk­ci­je pred­se­da­va­ju­ćeg EKO­VAS-a 10. ju­la na­ja­vio je da ta or­ga­ni­za­ci­ja ne­će vi­še pred re­gi­o­nal­nim kri­za­ma sta­ja­ti kao „be­zu­bi bul­dog”.

Po­vo­dom ova­kvih sig­na­la voj­na hun­ta u Ni­ge­ru po­di­gla je bor­be­nu go­to­vost tru­pa, ape­lu­ju­ći pre­ko me­di­ja na sta­nov­ni­štvo da bu­de oba­zri­vo pre­ma mo­gu­ćim „stra­nim agen­ti­ma i špi­ju­ni­ma”.

I dok voj­na hun­ta utvr­đu­je po­zi­ci­je u ze­mlji, svrg­nu­ti pred­sed­nik Ba­zum je u tek­stu za „Va­šing­ton post” ape­lo­vao na „SAD i ce­lo­kup­nu me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu da nam po­mog­nu u po­nov­nom us­po­sta­vlja­nju ustav­nog po­ret­ka”. „Pi­šem ovo kao za­to­če­nik”, po­ru­čio je Ba­zum, na­vo­de­ći da je Ni­ger na uda­ru voj­ne hun­te, kao i da su na sto­ti­ne lju­di na­sil­no i nelegitimno, kao i on, li­še­ne slo­bo­de.

De­mo­krat­ski iza­bran 2021, Ba­zum ina­če slo­vi za po­sled­njeg pro­za­pad­nog li­de­ra u Sa­he­lu. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma u po­me­nu­tom tek­stu, su­se­di Ni­ge­ra sve vi­še po­zi­va­ju k se­bi „kri­mi­nal­ne ru­ske pla­će­ni­ke”. Ceo re­gi­on Sa­he­la mo­gao bi da pad­ne pod uti­caj Ru­si­je pre­ko de­lo­va­nja gru­pe „Vag­ner”, či­ji je bru­tal­ni te­ro­ri­zam već vi­đen u Ukra­ji­ni, oce­nio je Ba­zum. Ni­ger je po­sled­nji ba­sti­on po­što­va­nja ljud­skih pra­va u pro­ble­ma­tič­nom re­gi­o­nu Sa­he­la: ako pad­ne Ni­ger, po­sle­di­ce će bi­ti opi­plji­ve, ne sa­mo u Afri­ci, već i ši­rom sve­ta, zlo­kob­no je pred­vi­đa­nje Ba­zu­ma.

Zva­nič­ni Va­šing­ton ni­je ko­men­ta­ri­sao nje­go­ve ape­le. Stejt de­part­ment zbi­va­nja u Ni­ge­ru od 26. ju­la ka­rak­te­ri­še kao „po­ku­šaj pre­vra­ta”. Isto­vre­me­no Džon Kir­bi, sa­vet­nik za Na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost, is­ti­če da u Va­šing­to­nu još po­sto­ji ve­ro­va­nje da „po­sto­je vre­me i pro­stor za di­plo­ma­ti­ju”.

„Ma­da, taj pro­zor ne­će bi­ti za­u­vek otvo­ren. Mi to raz­u­me­mo. Ali ve­ru­je­mo da je još otvo­ren”, opi­sao je Kir­bi.

U me­đu­vre­me­nu, bri­gad­ni ge­ne­ral Pet Raj­der, port­pa­rol Pen­ta­go­na, sa­op­štio je da ve­ći­na ame­rič­kih tru­pa u Ni­ge­ru (oko 1.100 voj­ni­ka) u ovom tre­nut­ku uglav­nom sto­ji unu­tar ba­za (u Aga­de­zi i Nja­me­ju), kao i da su uobi­ča­je­ne ve­žbe ob­u­sta­vlje­ne, pre­neo je „Glas Ame­ri­ke”.

Voj­no-po­li­tič­ki raz­voj pri­li­ka u Ni­ge­ru i nje­go­vom ne­po­sred­nom su­sed­stvu to­kom ovog vi­ken­da je ne­iz­ve­stan. U vi­še se­o­skih na­se­lja ši­rom Ni­ge­ra, ne­po­zna­ti na­o­ru­ža­ni na­pa­da­či u „ban­dit­skim na­pa­di­ma”, ka­ko ih opi­su­je lo­kal­na štam­pa, pre­sre­li su i kid­na­po­va­li de­se­ti­ne ci­vi­la.