Stiglo nevreme u Srbiju, padao grad kao orah

Nakon apokaliptičnih scena u Sloveniji, pa u Hrvatskoj, snažna oluja se juče spustila i na Srbiju. Nevreme praćeno jakom kišom, olujnim vetrom i gradom veličine oraha i lešnika, pogodilo je najpre zapadni deo naše zemlje, a onda i Beograd, gde se smrklo usred dana. Duvao je vetar olujne snage, noseći krovove i kontejnere i čupajući drveće iz korena, a bujice su potopile ulice i automobile.

Fotografije i snimci na društvenim mrežama iz svih krajeva zemlje pokazuju da je jučerašnji dan izgledao kao da se sastavilo nebo i zemlja: pustoš u dvorištima i na ulicama, polupani prozori i krovovi, roletne izbušene gradom, srušeno drveće i bandere... U toku popodneva došlo je i do kratkotrajnog nestanka struje u više krajeva Srbije, a takođe nisu radili ni sajtovi pojedinih medija i institucija. Zbog privremenog nestanka struje na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla”, usled nepovoljnih vremenskih uslova, došlo je do kašnjenja izvesnog broja letova.

A u toku iščekivanja jučerašnjeg nevremena, Republički hidrometeorološki zavod je izdao upozorenje da se na području zapadne i jugozapadne Srbije, na potezu od Valjeva do Arilja, očekuju jaki pljuskovi sa grmljavinom i količinom kiše većom od 20 milimetara u kratkom vremenskom periodu, kao i kratkotrajna pojava grada. RHMZ je upozorio da se „najintenzivniji grmljavinski procesi i veća količina padavina očekuju u centralnoj i istočnoj Srbiji, na istoku Vojvodine i u delovima Beograda”, što se potvrdilo nekoliko sati kasnije.

I Ministarstvo unutrašnjih poslova je juče saopštilo da intenzivno prati kretanje vremenskih nepogoda koje su zadesile zemlje u regionu, kao i da se preduzimaju sve neophodne mere.

Međutim, uprkos svakodnevnim obaveštenjima RHMZ-a i njihovom zvaničnom sajtu sa svim neophodnim informacijama, izgleda da, sudeći prema anketama, većina građana ipak više veruje aplikacijama na telefonu gde prate vremenske prilike.

Irida Lazić, iz Instituta za meteorologiju, istakla je juče za Tanjug da potpuna saznanja o vremenskim uslovima možemo dobiti jedino u konsultaciji sa meteorolozima.

Objasnila je da telefoni ne prave prognozu, budući da je izrada prognoze veoma kompleksan posao i da se često dešava da i modeli greše, stoga je neophodno da meteorolozi interpretiraju te podatke, čak i da isprave modele.

„U izradi aplikacija za vremensku prognozu na telefonu meteorolog uopšte ne učestvuje, programeri su ih isprogramirali, tako da uzimaju podatke sa servera koji su izračunali prognozu vremena i onda to predstave za najbližu tačku na kojoj se mi nalazimo”, objasnila je Lazićeva.