Teška misija Netanijahuovih ambasadora

Nije ponekad lako ambasadorima. Moraju da zastupaju stavove svoje vlade, verovali u njih ili ne, i u vreme kad su oni na meti kritika iz sveta. Takav im je posao. Kabinet Benjamina Netanijahua uputio je šefovima diplomatskih misija Izraela uputstva kako da u kontaktima brane reformu pravosuđa, koju premijer opisuje kao „neophodan demokratski korak s ciljem uspostavljanja balansa između grana vlasti”, a veliki broj mahom sekularnih i Aškenazi Izraelaca, kao i svetska javnost, doživljavaju kao udar na demokratiju i uvođenje zemlje u vode autoritarnosti i diktature.

Jahel Vilan, ambasador u Beogradu, nije sada jedini koji će zvanično morati da brani odluku Kneseta kojom su umerena i ekstremna desnica obezbedili usvajanje zakona koji bi Vrhovnom sudu mogao da uskrati autoritet da preispituje odluke izvršne vlasti. Moraće diplomate da 30 sedmica protesta protiv reformi, koji okupljaju stotine hiljada ljudi, tumače kao dokaz snage jedine bliskoistočne demokratije i da prećute da ih je premijer najdesničarskije vlade u istoriji Izraela nazivao najpogrdnijim imenima.

Ne manje ozbiljnu štetu Netanijahu je svojom reformom naneo imidžu Izraela, a strah od posledica kritika ovako je rangiran: SAD, ključne evropske zemlje, finansijska tržišta, ekonomski analitičari u investicionim bankama, agencije kreditnih rejtinga.

Izrael je odnose s Amerikom spustio na najniži nivo poslednjih decenija, pa je razumljivo da je premijer najviše zabrinut zbog rastućih kritika koje stižu od najvećeg saveznika, uključujući predsednika Džozefa Bajdena, sekretara za odbranu Lojda Ostina i ugledne demokrate iz Kongresa. Indikativno je da niko od vodećih republikanaca nije podržao Netanijahuov zakon, koji je doživeo i baraže kritika znatnog dela američke jevrejske zajednice.

Uticajni američki mediji opširno su izveštavali o krizi u Izraelu i masovnim protestima, uključujući i saopštenje pilota i drugih rezervista da više neće dobrovoljno obavljati dužnosti zbog reformi. Netanijahu je serijom intervjua pokrenuo ofanzivu na te medije pokušavajući da reforme predstavi kao „jačanje demokratije”, ali mali su izgledi da će promeniti utisak Amerikanaca da je njegov udar na nezavisnost sudstva štetan po Izrael, ali i Bajdenovu stratešku politiku „demokratija protiv autokratije”.

Više socijaldemokratskih lidera Evrope potpisalo je zajedničku izjavu u kojoj osuđuju izraelsku vladu i otvoreno podržavaju demonstrante. Partije iz Austrije, Belgije, Češke, Francuske, Holandije, Italije, Mađarske, Poljske i Španije, među ostalima, jasno su poručile da je reč o „slabljenju izraelske demokratije”. Saopštenje je usledilo posle sličnih koja su izdali Evropska unija, Francuska, Nemačka i Velika Britanija pridružujući se Bajdenovim kritikama.

„Bio sam biran ponovo i ponovo, šest puta, demokratski, a to je ukupno 16 godina i tokom svih tih 16 godina nikad nisam komentarisao unutrašnje debate u drugim demokratijama. Izabrao sam da to ne činim”, šalje Netanijahu preko Foks televizije poruku svojim kritičarima iz inostranstva.

Svestan da njegovi ministri nemaju kredibilitet da skeptičnom svetu objasne šta se događa, premijer se okrenuo Ministarstvu spoljnih poslova i ambasadorima. Diplomate su dobile instrukcije da pruže uveravanja da Izrael ostaje „snažna demokratija” i da Vrhovni sud ostaje nezavistan.

Pritom su u obavezi da kritikuju dosadašnji pravosudni sistem – što je deo Netanijahuove strategije da sudstvo proglasi kao bastion „levice” i tako se odbrani od tri procesa u kojima je optužen za koruptivne radnje. O ekstremnom desnom nacionalizmu ni reči.

„Premijer Benjamin Netanijahu želi da ambasadori Izraela propagiraju udaljavanje zemlje od liberalne demokratije ka autoritarnoj kvaziteokratiji. On od njih traži da lažu, zašećere i obmanu, a oni bi trebalo da razmotre da u znak protesta podnesu ostavke”, najdireknije diplomate proziva ugledni uvodničar liberalnog „Haareca” Alon Pinkas.

Do sada su ostavke podneli ambasadori u Francuskoj i Kanadi. Bolje nego da im se dogodi ono što je ovih dana doživeo ambasador u Nemačkoj: jevrejski vlasnik kafića u Berlinu izbacio ga je napolje zajedno s pratnjom. Protestnu ostavku podneo je i generalni direktor Ministarstva obrazovanja Asaf Zalel.

Kolumnista se pita kako će diplomate braniti to što je Netanijahu uspeo da Izrael iz grupe Singapur, Švajcarska i Danska ubaci u grupaciju neliberalnih demokratija poput Turske, Mađarske i Poljske. Oni, piše Pinkas, služe različitim vladama i predstavljaju različite politike – služeći Izraelu. Sada rizikuju da služe samo Netanijahuu.

Sva premijerova objašnjenja, koja ambasadori moraju da brane, suprotna su istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo desničarski izraelski dnevnik „Izrael Hajom” i koje pokazuje da 52 odsto Izraelaca smatra da reforma slabi zemlju, dok samo 26 procenata misli da će je osnažiti.

Pošto je dramatično podelio Izrael stvarajući dva društva koja nemaju gotovo ništa zajedničko, Netanijahu nastavlja da zemlju gura u izolaciju koja se pojačava ne samo zbog udara na pravnu državu, već i pojačanja represije nad Palestincima, iza koje stoje jevrejski kolonizatori okupirane Zapadne obale. Vrhovi sud nije zamrznuo novi zakon ostavljajući septembar kao vreme da se analiziraju razne peticije protiv zakona koje je dobio. Odmora za diplomate nema. Oni će sve vreme morati da brane ono što mnogi smatraju ne samo nebranjivim, već i opasnim.