Južnoafrička Republika pozvala 67 država na samit BRIKS-a

Pretorija—Šezdeset sedam država i 20 međunarodnih organizacija, predvođenih Ujedinjenim Nacijama pozvane su da učesvuju na predstojećem samitu lidera BRIKS-a ( Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) 22—24. avgusta u Johanesburgu, saopštila je danas Naledi Pandor, minastraka inostranih poslova zemlje Rta dobre nade, prenele su afričke agencije. Među pozvanima nije i šef Jelisejske palate Emanuel Makron, dodala je Pandor. Prema njenim rečima sastav zvanica—koji još nije javno objavljen, utanačen je uz prethodne konsultacije i saglasnost svih članica ovog međunarodnog kvinteta. Koliko pred leto, zvanični Pariz naznačio je interesovanje Makrona da prisustvuje skupu, čemu se potom javno usprotivila Rusija. Inače, Pandorova je nedavno izazvala iznenađenje na Starom kontinentu, objavom da je „ niz država iz Evrope zainteresovano za članstvo u BRIKS-u“. Koliko je do sada poznato, samo je Belorusija sa evropskog kontinenta iskazala želju da se učlani u BRIKS. Inače, poziv za BRIKS samit u Johanesburgu upućen „ svim afričkim liderima“ (54 države): proširenje te grupacije jedna od ključnih najavljenih tema.

Od pozvanih 34 države već su potvrdile učešće, precizirala je Pandorova.

U međuvremenu, zvanična Moskva ističe da će „ekspanizija ojačati BRIKS“, naveo je danas Dmitri Peskov, portparol Kremlja. Prema njegovim rečima, BRIKS će ovog puta razmatrati kandidature Argentine, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Istovremeno, škakljiva tema; nove valute BRIKS-a daleko je od skore realizacije, naveo je Peskov. „ Teško je moguće implementirati tu inicijativu, ali ne znači da se o temi ne može razgovarati“, dodao je.

Indijski predsednik Narendra Mori i lider Brazila Luiz Injasio Lula da Silva već su potvrdili lično učešće na samitu BRIKS-a u Johanesburgu. Prema najavama, Rusiju će na okupljanju lidera BRIKS-a, ovog puta predstavljati šef diplomatije Sergej Lavrov, usled kontroverze zbog naloga Međunarodnog suda u Hagu za hapšenje šefa Kremlja Vladimira Putina, zbog optužbe za navodne ratne zločine u Ukrajini i izazova pred kojima se tim povodom našla zvanična Pretorija.