Vezom do svog brenda

– Moja devojka se bavi vezom. Njeni vezeni jastuci poklonjeni su u emisiji „Moja dedovina”. Možda vam je interesantno da je predstavite, napisao je u mejlu, koji je poslao redakciji „Magazina”, Stefan Aksić.

Šta veze, kako veze, za koga veze – na ta pitanja je predložio da odgovor da njegova izabranica Snežana Vučković iz Pančeva.

Prihvatili smo „izazov”, pozvali Snežanu i ubrzo se uverili da je Stefan s pravom ponosan na ručni rad svoje devojke.

Snežana (24) vezom se bavi tek nekoliko godina, nije učila od bake i majke, već s interneta.

– Baka lepo hekla, ali ne zna da veze, kao ni mama, tako da sam na kompjuteru preko interneta nalazila tutorijale u kojima su data detaljna objašnjenja kako se veze – kaže Snežana i dodaje da je uputstvo bilo samo putokaz. Bila je neophodna želja dovoljno jaka da savlada drevnu veštinu. Rešena da svoju ideju sprovede u delo, upornim vežbanjem, kroz praksu učila je bod, pronašla prave igle i konac za vez.

– Videla sam vezeni jastučić i poželela da i ja pravim nešto slično. Ideja je bilo dosta, ali dok nisam savladala tehniku veza, nije moglo da se krene u realizaciju zamisli – pojašnjava Snežana koja je, istini za volju, pre nego što je počela da veze, odlično baratala makazama, s obzirom na to da je muški frizer.

– Da, makaze su mi legle u ruci, ali se nisam našla u ulozi frizera, više volim da uzmem u ruke platno, konac, iglu… Vez je poput meditacije. Konac se ravnomernim pokretima, kroz zategnuto platno, lagano provlači, bod po bod slažu se boje i nastaju motivi. Želja mi je da vez približim mladima, da ručni rad koji u našem narodu ima dugu tradiciju bude i njima primamljiv – kaže vezilja iz Pančeva koja s puno entuzijazma čuva ovu veštinu od zaborava.

Na dvorovima srpskih vladara i plemića devojke su vezle, ukrašavajući odeću. Devojke su u detinjstvu učene vezu radi pripremanja devojačke spreme neophodne u svadbenim običajima. Naša sagovornica nije počela da veze zbog devojačke spreme, mada se sprema da stane na „ludi kamen”. Njena želja bila je da napravi nešto svoje, svoj brend. Kada je počela da veze, posvetila se bez rezerve svom cilju, a firmi u kojoj je radila dala je otkaz.

– Počela sam s jastučićima, koje po porudžbini vezem za decu, kao rođendanski poklon, s logom firme. Danas mi sve češće poručuju đerđef za burme. Đerđef je ram na koji se učvršćuje platno za vezenje, na njemu izvezem inicijale mladenaca i mašnicom pričvrstim burme. Burme kum skine, a vezeni inicijali se čuvaju za uspomenu – objašnjava svoju zamisao koja privlači sve veću pažnju budućih mladenaca.

Iako na instagramu ima preko hiljadu pratilaca, što joj je svojevrstan vid reklamiranja, Snežana priznaje da u poslu kojim se bavi još uvek nije stasala do toga da živi od svog rada, tako da je to zasad, kako kaže, više hobi u kojem je Stefan svesrdno podržava.

Planira da se prijavi na konkurs Etno-mreže „100 žena – 100 minijatura” u kategoriji veza, ne samo da bi „ukrstila iglu” s ostalim učesnicama, već da čuje i sugestije šta radi dobro, a na čemu treba još da poradi.

Sudeći po onome kako radi, teško da će se naći zamerka jer se na Snežaninim rukotvorinama lice ne razlikuje od naličja, sve je uredno, pedantno.

– Čula sam od starijih žena da „ocenu” vezilji daje zadnja strana, po tome kako rad izgleda s naličja vidi se koliko je neko vešt u ovom poslu – priznaje naša sagovornica dok nam otkriva dalje planove da se upiše i na obuku za ručni vez, jer želi da ima sertifikat, da bi jednog dana mogla da otvori svoju radionicu veza.