Ne ubija samo puška

Kosovska Kamenica, Ropotovo – Najveći deo svoje mladosti provodimo u blizini svoje kuće i najbližih. Šetnje i ekskurzije su nezamislive. Zbog straha i zabrinutosti posle proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, život nam je još teži nego pre. Ovako za naš list govore Nenad, Miloš, Jugoslav, Milica, Radmila, Marija i drugi učenici Gimnazije i Tehničke škole u Kosovskoj Kamenici i Ropotovu u Kosovskom Pomoravlju.

- Moj izlazak, provod, zabava i razonoda je odlazak taksijem, zbog bezbednosti, od kuće do škole. Šetnje i devojačka sanjarenja moguća su samo između dva školska hodnika na prvom i drugom spratu, gde se i družimo - kaže gimnazijalka Slađana S, a njen rođak Miloš V. iz Tehničke škole dodaje da, nakon časova, odmah taksijem koji škola plaća, iz bezbednosnih razloga moraju da odu pravo kući. Nezamislivo bi bilo da prošetaju gradom i odu u kupovinu.

Zbog svega, devojake i mladići u Ropotovu, Ranilugu, Čadrevcu, Strezovcu, Jasenovniku, Boževcu i drugim mestima u Kosovskom Pomoravlju u glas kažu da ih tolike restrikcije i neizvesnost - prosto ubijaju.

- Izuzetno je teško kada vam je ograničena mladost. Ni 10 odsto nemamo od onog što imaju naši vršnjaci u normalnim sredinama. I materijalno jedva izdržavamo. Većina porodica mojih drugarica i drugova tek preživljava i sastavlja kraj sa krajem – navodi Svetlana M, odlična učenica, koja želi da od sledeće godine studira u centralnoj Srbiji.

Uz strah, neizvesnost i perfidne pritiske, kako ističu Dragan Ristić, Milan, Jovanović, Novica Savić, i nezaposlenost je veliki problem.

- Znajući za našu tešku materijalnu sitaciju, Albanci nam za prodaju zemljišta, naročito pored važnih saobraćajnica, nude skoro duplo više novca. Međutim, mi koji smo familijarni drugačije razmišljamo. Znaju da nemamo kud, ali na njihovo iznenađenje odbijamo ovakve ponude - kaže Dragan Ristić i dodaje da bi bilo mnogo drugačije kada bi se bar po jedan član iz preostalih srpskih porodica zaposlio.

Milica Stojanović je sa svojih 86 godina pregurala mnogo toga. Ovo što se sada dešava sa njenim Kosmetom teško joj pada. Gleda kako joj deca pate, a ne može da im pomogne.

- U srce me „probode” kad čujem predlog najbližih da hoće da se sele. Zaustavljam koliko mogu, ali strah i neizvesnost ne daju nikome mira. Ogroman je to pritisak. Po nekoliko tugujem kada čujem da se neko od poznatih iselio - kaže ova starica i pokazuje na dobar rod kukuruza i jabuka na parcelama oko kuće, ali nema kome to da proda. Njen praunuk Nemanja tvrdi da će ostati sa njom, što joj na kratko vraća osmeh na lice i sreću u duši.