Grupa organizacija civilnog društva ukazuje da će položaj maloletnih počinilaca krivičnih dela biti pogoršan nacrtom zakona

Grupa organizacija civilnog društva skreće pažnju javnosti da je u sredu, 9. avgusta završena javna rasprava o Nacrtu zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama koji je pripremilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a kojim se propisuju uslovi za prinudno zadržavanje dece koja zbog svog uzrasta nisu krivično odgovorna, a izvršila su dela koja su krivičnim zakonodavstvom kažnjiva zatvorom od najmanje deset godina, u posebnom delu psihijatrijske ustanove. Kako se ističu u saopštenju za javnost koga potpisuju Centar za prava deteta, Mreža organizacija za decu Srbije, Beogradski centar za ljudska prava, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Mreža psihosocijalne podrške (PIN) i Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, iako je izuzetno značajno pravno urediti položaj dece koja zbog uzrasta nisu odgovorna za teška dela koja su izvršila, ovaj nacrt u potpunosti zanemaruje mnogobrojne aspekte ostvarivanja prava dece, što za posledicu može imati dehumanizovanje i izopštavanje ove dece iz društva.

Po oceni potpisnika ovog saopštenja, predložena zakonska rešenja nisu saglasna sa Ustavom Srbije i potvrđenim međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, pre svega sa Konvencijom o pravima deteta, Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom i Konvencijom protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja. Kako se ističe, predložene izmene ni na koji način ne unapređuju zaštitu osoba sa mentalnim smetnjama, što bi trebalo da bude njegova primarna svrha, već dodatno doprinose diskriminaciji i stigmatizaciji osoba sa problemima sa mentalnim zdravljem, s obzirom da se Nacrtom problemi sa mentalnim zdravljem dece olako dovode u vezu sa izvršenjem teških protivpravnih dela kažnjivih po Krivičnom zakoniku, što nije empirijski utemeljeno.

„Nacrtom je predviđeno da se odluka o prinudnom zadržavanju deteta koje zbog svog uzrasta nije krivično odgovorno, a izvršilo je delo koje je krivičnim zakonodavstvom kažnjivo zatvorom od najmanje deset godina, donosi bez ograničenja u pogledu trajanja zadržavanja, uz obavezu suda da na svakih šest meseci vrši proveru ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje. Ovim je načinjen izuzetak u odnosu na postojeći režim prinudnog zadržavanja starijih (odraslih) lica po odredbama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama koji podrazumeva donošenje vremenski oročenih odluka o prinudnom zadržavanju (na mesec dana, tri meseca i šest meseci), koji nema nikakvo razumno utemeljenje i opravdanje, bilo medicinsko, tj. psihijatrijsko, bilo pravno. Ovim se deca uzrasta do 14 godina u psihijatrijskim ustanovama stavljaju u očigledno nepovoljniji položaj u odnosu na druge pacijente u tim ustanovama što. osim njihove diskriminacije, otvara i pitanje prirode ove mere koja dobija punitivnu dimenziju. Takođe, Nacrt ne predviđa obavezno stručno (advokatsko) zastupanje deteta u postupku prinudnog zadržavanja u psihijatrijskoj ustanovi“, upozorava grupa organizacija civilnog društva.

Potpisnici ovog saopštenja navode da istraživanja dosledno ukazuju na to da je socijalna podrška zaštitni faktor u očuvanju mentalnog zdravlja i rehabilitaciji, a rešenje Nacrta koje dopušta mogućnost uskraćivanja socijalnih kontakta, kao i izolacije deteta od porodice i rodbine iz bezbednosnih razloga ne doprinosi njegovom oporavku, resocijalizaciji i rehabilitaciji, već predstavlja rizik za pogoršanje mentalnog zdravlja deteta i može imati negativan efekat na dalji razvoj njegovih ličnosnih i socijalnih kapaciteta.

Kako navode, rešenja predložena Nacrtom otvaraju još jedno pitanje – u kom postupku će se utvrđivati da je dete na koje će se primenjivati restriktivan režim predložen Nacrtom, zaista izvršilo teško kažnjivo delo koje je krivičnim zakonodavstvom kažnjivo zatvorom od najmanje deset godina, s obzirom da se protiv dece uzrasta do 14 godina ne može voditi krivični postupak u kojem se utvrđuje da li je ono predmetno delo i izvršilo.

Organizacije civilnog društva zatražile su od Ministarstva zdravlja da nakon sagledavanja primedbi i komentara još jednom razmotri odredbe Nacrta i produži, odnosno ponovo otvori javnu raspravu o njegovom tekstu, koja bi podrazumevala aktivan dijalog svih relevantnih zainteresovanih strana, uključujući stručnjake za prava deteta, profesionalce iz oblasti mentalnog zdravlja i socijalne zaštite, kao i organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava. Potpisnice ovog saopštenja ističu da će o sadržini Nacrta obavestiti međunarodna nadzorna tela, odnosno  Komitet za prava deteta i Komitet za prava osoba sa invaliditetom, kao i odabrane specijalne izvestioce UN za ljudska prava, i zatražiti njihovu reakciju.