Група организација цивилног друштва указује да ће положај малолетних починилаца кривичних дела бити погоршан нацртом закона

Група организација цивилног друштва скреће пажњу јавности да је у среду, 9. августа завршена јавна расправа о Нацрту закона о допунама Закона о заштити лица са менталним сметњама који је припремило Министарство здравља Републике Србије, а којим се прописују услови за принудно задржавање деце која због свог узраста нису кривично одговорна, а извршила су дела која су кривичним законодавством кажњива затвором од најмање десет година, у посебном делу психијатријске установе. Како се истичу у саопштењу за јавност кога потписују Центар за права детета, Мрежа организација за децу Србије, Београдски центар за људска права, А 11 – Иницијатива за економска и социјална права, Мрежа психосоцијалне подршке (ПИН) и Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом МДРИ, иако је изузетно значајно правно уредити положај деце која због узраста нису одговорна за тешка дела која су извршила, овај нацрт у потпуности занемарује многобројне аспекте остваривања права деце, што за последицу може имати дехуманизовање и изопштавање ове деце из друштва.

По оцени потписника овог саопштења, предложена законска решења нису сагласна са Уставом Србије и потврђеним међународним уговорима о људским правима, пре свега са Kонвенцијом о правима детета, Kонвенцијом о правима особа са инвалидитетом и Kонвенцијом против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих поступања или кажњавања. Како се истиче, предложене измене ни на који начин не унапређују заштиту особа са менталним сметњама, што би требало да буде његова примарна сврха, већ додатно доприносе дискриминацији и стигматизацији особа са проблемима са менталним здрављем, с обзиром да се Нацртом проблеми са менталним здрављем деце олако доводе у везу са извршењем тешких противправних дела кажњивих по Kривичном законику, што није емпиријски утемељено.

„Нацртом је предвиђено да се одлука о принудном задржавању детета које због свог узраста није кривично одговорно, а извршило је дело које је кривичним законодавством кажњиво затвором од најмање десет година, доноси без ограничења у погледу трајања задржавања, уз обавезу суда да на сваких шест месеци врши проверу испуњености услова за даље задржавање и лечење. Овим је начињен изузетак у односу на постојећи режим принудног задржавања старијих (одраслих) лица по одредбама Закона о заштити лица са менталним сметњама који подразумева доношење временски орочених одлука о принудном задржавању (на месец дана, три месеца и шест месеци), који нема никакво разумно утемељење и оправдање, било медицинско, тј. психијатријско, било правно. Овим се деца узраста до 14 година у психијатријским установама стављају у очигледно неповољнији положај у односу на друге пацијенте у тим установама што. осим њихове дискриминације, отвара и питање природе ове мере која добија пунитивну димензију. Такође, Нацрт не предвиђа обавезно стручно (адвокатско) заступање детета у поступку принудног задржавања у психијатријској установи“, упозорава група организација цивилног друштва.

Потписници овог саопштења наводе да истраживања доследно указују на то да је социјална подршка заштитни фактор у очувању менталног здравља и рехабилитацији, а решење Нацрта које допушта могућност ускраћивања социјалних контакта, као и изолације детета од породице и родбине из безбедносних разлога не доприноси његовом опоравку, ресоцијализацији и рехабилитацији, већ представља ризик за погоршање менталног здравља детета и може имати негативан ефекат на даљи развој његових личносних и социјалних капацитета.

Како наводе, решења предложена Нацртом отварају још једно питање – у ком поступку ће се утврђивати да је дете на које ће се примењивати рестриктиван режим предложен Нацртом, заиста извршило тешко кажњиво дело које је кривичним законодавством кажњиво затвором од најмање десет година, с обзиром да се против деце узраста до 14 година не може водити кривични поступак у којем се утврђује да ли је оно предметно дело и извршило.

Организације цивилног друштва затражиле су од Министарства здравља да након сагледавања примедби и коментара још једном размотри одредбе Нацрта и продужи, односно поново отвори јавну расправу о његовом тексту, која би подразумевала активан дијалог свих релевантних заинтересованих страна, укључујући стручњаке за права детета, професионалце из области менталног здравља и социјалне заштите, као и организације цивилног друштва које се баве заштитом људских права. Потписнице овог саопштења истичу да ће о садржини Нацрта обавестити међународна надзорна тела, односно  Kомитет за права детета и Kомитет за права особа са инвалидитетом, као и одабране специјалне известиоце УН за људска права, и затражити њихову реакцију.