Samo „pametna” brojila čitaju potrošnju iz solarnih panela

Priča o uvođenju novih, „pametnih” brojila na koje građani Srbije čekaju duže od decenije, ponovo je aktivirana ovih dana. Od oko 3,7 miliona brojila koliko ih ima u našoj zemlji, svega je 150.000 „pametnih”, što je na nivou statističke greške, a kako je najavljeno očekuje se da bi u narednih godinu dana ova nova, moderna brojila trebalo da dobije oko 470.000 domaćinstava. Razlog zašto se duže od decenije čeka da se ovaj veliki posao završi je između ostalog i činjenica da nije moglo da se odluči (ni posle tendera) ko će da dobije ovaj finansijski unosan posao, iako Srbija ima i svoju proizvodnju „pametnih” brojila, pa je po logici stvari trebalo uposliti domaću pamet.

Ipak, za građane bi ovo trebalo konačno da bude lepa vest jer će se greške u očitavanju potrošnje svesti na minimum, što sada nije slučaj, a za „Elektroprivredu Srbije” ovo je način da reši problem nelegalnih priključaka i krađe struje. Za prvu fazu zamene brojila država je obezbedila 110 miliona evra, a dalju dinamiku diktiraće priliv novca i tehnički kapaciteti.

– Bitno je da će ovo posebno pomoći svima onima koji sami proizvode električnu energiju u svojim domaćinstvima preko solarnih panela, jer su postojeća brojila kod većine starije proizvodnje i nisu u mogućnosti da mere struju u oba smera – kada se preuzima iz mreže i kada se predaje na mrežu. Iz tog razloga se, budući da se ugradnjom solarne fotonaponske elektrane na krovu, otvara mogućnost predaje električne energije u električnu mrežu, mora ugraditi odgovarajuće, dvosmerno brojilo, koje može registrovati kako preuzetu, tako i predatu struju – kaže za „Politiku” Željko Marković, stručnjak za energetiku i jedan od bivših direktora u EPS-u.

Savremena digitalna brojila, ili kako ih još nazivamo „pametna”, imaju mogućnost registrovanja potrošene (preuzete) i proizvedene (predate) električne energije. Stoga, naročito kada je reč o domaćinstvima mora da se izvrši prethodna zamena brojila, kako bi se omogućila ugradnja solarne fotonaponske elektrane, objašnjava naš sagovornik.

Upitan da li potrošač koji ima „pametno” brojilo može dnevno da prati potrošnju, a ne da mu se struja jednom mesečno očitava, odgovara da to sve zavisi od tipa „pametnog” brojila i njegovih mogućnosti za komunikaciju i praćenje.

– „Pametna” brojila koje elektrodistributivna preduzeća ugrađuju imaju mogućnost merenja u svakom trenutku, tako da elektrodistribucija putem nekog od vidova komunikacije, daljinski može da očitava snagu i potrošnju električne energije kad god to poželi. I sam kupac može sa displeja da vidi vrednosti potrošnje, ali obično kupci nemaju mogućnost da putem neke aplikacije komuniciraju sa brojilom koje je postavila elektrodistribucija i očitaju potrošnju – objašnjava Marković.

Ipak, dodaje, za one kupce, koji to žele, moguće je postaviti u delu unutrašnje instalacije, posle mernog mesta sa brojilom, uređaje koji su u principu jako slični „pametnim” brojilima, i koji komunikaciju imaju preko bežičnog pristupa (putem vaj-faj mreže), pa kupci primera radi sa aplikacije za mobilni telefon, mogu očitavati sve svoje parametre za svoju kuću, stan ili poslovni prostor.

– Tu pored potrošnje, mogu pratiti i trenutnu snagu, napone, struje i druge parametre u vezi sa potrošnjom. Cene takvih uređaja kreću se u rasponu od nekoliko stotina evra, zavisno od proizvođača. Naravno, i elektrodistributivna preduzeća, kada poseduju infrastrukturu sa „pametnim” brojilima, mogu razmišljati da svojim kupcima pruže i takvu vrstu usluge – naglašava Marković.

Na žalost, navodi, „pametna” brojila ne mogu da omoguće potrošaču da vidi šta mu od kućnih aparata najviše troši i kada je koji uređaj radio tokom meseca. Ona to ne mogu, budući da ova brojila mere samo ukupnu potrošnju, a ne po svakom kućnom aparatu. Moguće je ugraditi gore pomenute uređaje za svakog od potrošača, kao deo unutrašnje električne instalacije, ali to naravno i košta. Ipak, sve većim prodorom tehnologije „internet stvari” mnogi kućni aparati već sada imaju karakteristike daljinskog upravljanja i očitavanja, dakle komunikacije i razmene podataka, uz specijalizovane aplikacije na mobilnom telefonu ili tabletu, pa u narednim godinama možemo očekivati da će putem takvih aplikacija moći da se prati i njihova potrošnja, kao i drugi parametri.

– Tehnologija za sve to postoji već godinama, nije skupa, pa verujem da će i ove mogućnosti uskoro sve više biti nuđene od proizvođača kućnih aparata, budući da su „pametni” domovi ili „pametne” kuće odavno realnost i da se sve više aparata proizvodi sa mogućnostima za komunikaciju unutar „pametnog” doma – zaključuje Marković.